Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a pravo glasa ima oko tri i po miliona birača. Do sada je najavljeno 13 kandidata, a procedura prikupljanja potpisa još uvek traje, pa konačan broj kandidata nije poznat. Hapšenje ministra zdravstva Vilija Beroša izazvalo je potres u kampanji, a pravo glasa imaće i hrvatski državljani u Srbiji.
Aktuelni predsednik Zoran Milanović pod sloganom „predsednik za predsednika“ pokušaće da osvoji drugi mandat na Pantovčaku. Njegov najozbiljniji izazivač, Dragan Primorac, kandidat HDZ-a i Domovinskog pokreta, vodi kampanju pod teretom hapšenja HDZ-ovog ministra zdravlja Vilija Beroša, koji je osumnjičen za korupciju.
Kampanje će se voditi i u Srbiji, a više od 25.000 državljana Hrvatske koji žive u Srbiji ima pravo glasa, mada je izlaznost u prethodna tri izborna ciklusa bila niska. Hrvatski politički predstavnici u Vojvodini najavljuju kampanju za predsedničke izbore, ali za podršku određenim kandidatima još uvek nije kasno.
Srpsko pitanje, migranti i zaštita granica za sada nisu dominantne teme u kampanji, osim za „Mostovog“ kandidata i ratnog veterana Mira Bulja. Interesovanje Srba iz Srbije za glasanje na hrvatskim izborima je nisko, delimično zbog razočaranosti politikom Hrvatske prema Srbima od 90-ih, ali i zbog integracije u društvo Republike Srbije.
U predizbornoj kampanji, odnosi sa Srbijom nisu zastupljeni kao teme, što neki analitičari smatraju pozitivnim znakom. Istorija sukoba iz 90-ih i dalje ostavlja trag na odnosima između Hrvatske i Srbije, ali bi manje fokusiranje na srpsko pitanje u kampanji moglo biti korisno za unapređenje odnosa među građanima.
