Voziti tenk pod usponom je veoma teško, a podići ga na vrh planine je gotovo nemoguća misija. Ipak, pripadnicima Vojske Jugoslavije to je pošlo za rukom tokom bitke za Košare, kada su 10. maja 1999. godine, dva tenka T-55 uspela da se popnu na vrh Rasa Košare, koji se nalazi na visini od 1.800 metara. Prvim tenkom komandovao je vodnik Ivica Miladinović, dok je drugim upravljao desetar Branislav Finger.
Teren na kojem su se tenkovi kretali bio je gotovo neprohodan zbog stalnog uspona, kanalisanih pravaca i konstantnog bombardovanja neprijateljske avijacije. Zastavnik Miladinović, komandir tenkovskog voda, svedočio je o izazovima s kojima su se suočavali, ističući kako su posade tenkova morale da se sklanjaju sa otvorenog terena prilikom naleta aviona. Njihova misija bila je da se uključe u kontraofanzivu s ciljem uništenja jačih vatrenih tačaka terorista na vrhu. U napadu su učestvovali gotovo svi vojnici koji su se nalazili na Košarama, uključujući pripadnike 125. motorizovane brigade, dobrovoljce i padobrance.
Kada su tenkovi počeli da se približavaju vrhu, vojnici na terenu su prvi put čuli zvuk motora tenka u toj nepristupačnoj oblasti. Momčilo Minić, rezervista 63. padobranske brigade, priseća se kako su se vojnici međusobno gledali, iznenađeni zvukom koji su prepoznali, ali u situaciji u kojoj ga nisu očekivali. Kad su tenkovi konačno stigli, vojnici su doživeli olakšanje. Vladimir Knežević, rezervista iz iste brigade, opisuje kako su tenkovi postali najveće iznenađenje za teroriste, koji su, kada su čuli grmljavinu tenkova, počeli da beže.
Kada je počela paljba, teroristi su se razbežali, a tenkovi su počeli da otvorena vatru. Miladinović je potvrdio da su neprijatelji bežali u panici, dok su vojnici sa tenkovima osećali ponos i sigurnost. Desetar Finger je, međutim, naišao na probleme kada se odvojio od svojih kolega s ciljem da uništi neprijateljski top. Njegov tenk je upao u neprijateljske rovove, a on je bio ranjen dok je pokušavao da se odbrani od teroriste koji se popeo na tenk.
U tom trenutku, tenk se našao pod napadom iz svih pravaca, ali je uspeo da se izvuče iz opasnosti. U ovom haosu, priča o psu Listeru, koji je bio deo vojnika na Košarama, postaje simbol hrabrosti i odanosti. Iako nije bio jedini pas na terenu, Lister je ostao u sećanju vojnika kao heroj. Nažalost, poginuo je zajedno sa svojim vlasnikom, vodnikom Ivanom Vasojevićem, u akciji na Opljazu.
Bitka na Košarama trajala je dva meseca, a tokom tog perioda vojnici su se suočavali sa mnogim izazovima. Njihova hrabrost i odlučnost ostali su zapamćeni u srpskoj vojsci, a priče o tenkovima T-55 i psu Listeru svedoče o izvanrednim naporima i žrtvama koje su vojnici podneli u borbi za svoju zemlju. Na ovaj način, ne samo da su se tenkovi pokazali kao ključna komponenta u borbi, već su i vojnici ostavili neizbrisiv trag u istoriji.
Ova priča o hrabrosti i odanosti, kako ljudskoj, tako i psećoj, oslikava duh borbe na Košarama i podseća na važnost sećanja na sve koji su dali svoje živote za odbranu domovine. U vremenu kada se često zaboravlja na heroje, ovakve priče postaju svetionici nade i inspiracije za buduće generacije.
