Prema podacima Poreske uprave Federacije BiH, tokom bojkota trgovina koji se odigrao 7. februara 2025. godine, zabeležen je značajan pad prometa u sektoru trgovine, kao i u ukupnom prometu unutar ovog entiteta. Ovaj događaj je imao direktan uticaj na ekonomsku aktivnost, što je izazvalo zabrinutost među trgovcima i ekonomskim stručnjacima.
Na dan bojkota, ukupan promet na području Federacije BiH iznosio je 190 miliona i 144.339 KM. Od tog iznosa, promet u trgovinama bio je 93 miliona i 549.831 KM. Ovi podaci jasno ukazuju na to da je bojkot imao ozbiljan uticaj na komercijalne aktivnosti, s obzirom na to da je u poređenju sa danom pre bojkota, 6. februara, zabeležen pad ukupnog prometa za oko 10 miliona KM, dok je sektor trgovine pretrpeo gubitak od oko 12 miliona KM.
Poreska uprava FBiH je istakla da su ovi podaci rezultat smanjenog broja kupaca i poseta trgovinama tokom bojkota, što je bilo očekivano s obzirom na prirodu događaja. Bojkot je organizovan kao protest protiv povećanja cena i niza drugih problema s kojima se suočavaju potrošači u ovom entitetu, što dodatno ukazuje na nezadovoljstvo građana.
Ekonomisti smatraju da ovakvi trendovi mogu imati dugoročne posledice po ekonomiju, posebno u trenutku kada se mnogi sektori bore sa posljedicama globalne ekonomske krize. Ova situacija može dovesti do smanjenja zaposlenosti u trgovinskom sektoru, kao i do dodatnog pritiska na maloprodajne cene, što bi moglo dodatno otežati životni standard građana.
Pored toga, analitičari upozoravaju da bi ovakvi protesti mogli postati učestaliji ukoliko se ne reše osnovni uzroci nezadovoljstva građana. U tom kontekstu, pozivaju na dijalog između vlade, privrednika i potrošača kako bi se našla održiva rešenja koja će zadovoljiti sve strane. S obzirom na to da je tržište već pogođeno brojnim izazovima, uključujući inflaciju i promene u potrošačkim navikama, od suštinskog je značaja da se pronađu načini za revitalizaciju sektora.
Protesti i bojkot trgovina nisu novost u Bosni i Hercegovini, a slične akcije su se već dešavale u prošlosti kao odgovor na ekonomske pritiske i nezadovoljstvo vladinim politikama. U tom smislu, važno je napomenuti da građani traže veću transparentnost u radu institucija, kao i efikasnije mere zaštite njihovih prava kao potrošača.
S obzirom na trenutnu situaciju, trgovci su izrazili zabrinutost zbog potencijalnog daljeg smanjenja prometa i negativnog uticaja na njihove poslovne operacije. Mnogi od njih se suočavaju sa problemima u nabavci i distribuciji proizvoda, što dodatno otežava poslovanje u ovim teškim okolnostima.
U svetlu ovih događaja, važno je da se svi uključeni akteri – od vlade do potrošača – angažuju u konstruktivnom dijalogu kako bi se prevazišli izazovi i pronašla rešenja koja će doprineti stabilizaciji tržišta i poboljšanju ekonomskih uslova. Samo kroz zajednički rad i razumevanje moguće je izgraditi održiviji ekonomski model koji će zadovoljiti potrebe svih građana.
U narednim danima, očekuje se da će se situacija u sektoru trgovine dodatno pratiti, a različite inicijative za poboljšanje stanja će biti na dnevnom redu. U međuvremenu, potrošači će nastaviti da izražavaju svoje nezadovoljstvo, a trgovci će se truditi da pronađu načine da privuku kupce nazad u svoje prodavnice.
