Američki predsednik Donald Tramp je u nedelju najavio da će u ponedeljak uvesti nove carine od 25 odsto na sav uvoz čelika i aluminijuma u Sjedinjene Američke Države. Ove tarife dolaze kao dodatak postojećim dažbinama na metale, što predstavlja još jedan korak u eskalaciji njegove trgovinske politike. Tramp je ovu informaciju izneo novinarima na predsedničkom avionu „Er fors 1“, naglašavajući da će u utorak ili sredu objaviti i recipročne tarife koje će stupiti na snagu skoro odmah.
Tokom svog prvog mandata, Tramp je već uveo tarife od 25 odsto na čelik i 10 odsto na aluminijum, ali je takođe dao izuzeća za nekoliko trgovinskih partnera, uključujući Kanadu, Meksiko i Brazil. Njegov naslednik, bivši predsednik Džo Bajden, proširio je ove kvote na Veliku Britaniju, Japan i Evropsku uniju. Kao posledica ovih trgovinskih odluka, iskorišćenost kapaciteta američkih čeličana opala je u poslednjim godinama.
Portparolka Bele kuće, Karolin Livit, potvrdila je da će nove tarife biti dodatak postojećim dažbinama na čelik i aluminijum. Ova najava dolazi u trenutku kada se globalna trgovinska politika suočava sa mnogim izazovima, a Tramp se očigledno odlučio na jaču akciju kako bi zaštitio domaću industriju.
U petak je Tramp naglasio da će nametnuti recipročne carine mnogim zemljama, podižući američke tarifne stope kako bi se uskladile sa onima trgovinskih partnera. Iako nije konkretno naveo koje će zemlje biti pogođene, naglasio je da će se ove dažbine nametnuti „kako bismo bili ravnopravno tretirani sa drugim zemljama“. Ovakvi potezi dolaze usred sve veće zabrinutosti oko globalne trgovinske ravnoteže i želje za zaštitom domaće proizvodnje.
Ove nove mere Trampa mogu imati dalekosežne posledice na američku ekonomiju, kao i na odnose sa važnim trgovinskim partnerima. Ekonomisti upozoravaju da bi ovakva politika mogla dovesti do povećanja cena čelika i aluminijuma, što bi se moglo odraziti na potrošače i industriju koja zavisi od ovih materijala. Takođe, postoji bojazan da bi drugi trgovinski partneri mogli odgovoriti uzvraćanjem carina, što bi moglo dodatno zakomplikovati već napete trgovinske odnose.
Trampova administracija je često naglašavala potrebu da se zaštiti domaća industrija, a nove tarife su još jedan dokaz te posvećenosti. U isto vreme, analitičari se pitaju koliko će ove mere biti efikasne u postizanju željenih rezultata. Mnogi smatraju da bi dugoročne posledice mogle biti suprotne od onih koje Tramp planira, potencijalno dovodeći do opadanja konkurentnosti američkih proizvoda na globalnom tržištu.
Dok se priprema za objavljivanje ovih novih mera, Tramp se suočava sa kritikama, kako unutar Sjedinjenih Američkih Država, tako i na međunarodnom nivou. Protivnici njegovih trgovinskih politika ističu da su carine često dovodile do uzvraćanja od strane drugih zemalja, što može stvoriti spiralu trgovinskih tenzija koja na kraju šteti svima.
U svetu u kojem su globalni lanci snabdevanja postali složeniji nego ikada, Trampova odluka da dodatno poveća tarife može imati dalekosežne posledice. Dok se industrija priprema za nove izazove, mnogi se pitaju kako će ovo uticati na ekonomski rast i radna mesta u Sjedinjenim Američkim Državama.
Kao što se bliži datum kada će nove tarife stupiti na snagu, preostaje da se vidi kako će međunarodna zajednica reagovati na Trampove poteze i kakve će to posledice imati na globalnu ekonomiju. U međuvremenu, domaća industrija će morati da se prilagodi novonastalim okolnostima i potencijalnim promenama u tržišnim uslovima.
