Vašington — Donald Tramp i Volodimir Zelenski, predsednici Sjedinjenih Država i Ukrajine, trebalo bi u Beloj kući da potpišu sporazum o retkim mineralima – na čemu prvi čovek Amerike insistira kako bi Kijev vratio deo pomoći koju mu je Vašington dostavio za odbranu od ruske agresije.
Tačna vrednost ugovora još nije poznata. Američki predsednik je u javnosti pominjao sumu od 500 milijardi dolara – sa kojom se, međutim, ukrajinski predsednik Zelenski tada nije saglasio. Dve strane sporazum potpisuju neposredno po obeležavanju trogodišnjice ruske invazije na Ukrajinu, ali i nastojanja američke administracije predvođene Trampom da dve države okončaju sukob, za šta tvrdi da su na dobrom putu.
Tramp je u četvrtak najavio da će temeljem tog sporazuma Sjedinjene Države postati partner Ukrajine u oblasti minerala, retkih zemnih metala, nafte i gasa. Detalji sporazuma javnosti još nisu poznati, ali je uočljivo neslaganje predsednika Trampa da bi trebalo da obuhvata posebne bezbednosne garancije, koje očekuje ukrajinska strana. On tvrdi da garanciju predstavlja sam sporazum.
Američki sekretar za finansije Skot Besent izjavio je da je ekonomski deo okvirnog sporazuma završen i da obuhvata važne minerale, naftu, gas i infrastrukturu. On je naznačio da će dvojica državnika potpisati sporazum bez dodatnih pregovora o tom dokumentu. „Reč je o sporazumu koji je zaista koristan za sve. To američkom narodu pokazuje da ovde ima koristi za sve. Da nismo proćerdali novac”, rekao je Besent za američku televiziju Foks.
Procenjuje se da je Ukrajina, koju je Rusija napala februara 2022. godine, do sada dobila oko 430 milijardi dolara globalne pomoći. Obuhvatala je letelice, sisteme naoružanja, municiju, kao i novac za lakše funkcionisanje državnog sistema. Američki predsednik u nekoliko navrata iznosio je tvrdnje da su Sjedinjene Države, od početka rata, za Ukrajinu izdvojile 350 milijardi dolara. Međutim, prema zvaničnim podacima, američki Kongres je u poslednje tri godine, koliko traje ruska agresija na Ukrajinu, kao pomoć toj zemlji odobrio 183 milijarde dolara.
Ukrajinska strana je u vezi sa sporazumom do sada obelodanila da je planu osnivanje neke vrste investicionog fonda koji bi bio korišćen za obnovu od posledica rata sa Rusijom. Precizirano je da bi Sjedinjene Države i Ukrajina fondom upravljale pod jednakim uslovima. Ukrajinski doprinos bi bili prihodi od 50 procenata u mineralnim resursima, nafti i gasu. Fond bi potom investirao sredstva u projekte na teritoriji te zemlje.
Prema podacima ukrajinskog Ministarstva ekonomije, ta zemlja raspolaže nalazištima 22 od 24 minerala koje Evropska unija označava kao značajne. Među njima su industrijski i građevinski materijali, legure plemenitih i obojenih metala i drugi retki minerali. Neki od resursa kojima ta zemlja raspolaže su grafit, litijum, titanijum i uranijum.
Kada je reč o retkim mineralima, pominju se lantan i cerij, važni za proizvodnju televizora i rasvete, neodimijum ključan za proizvodnju turbina za vetrenjače i baterije, kao i erbijum i itrijum, čija primena je važna u oblasti nuklearne energije i proizvodnje lasera. Inače, i Evropska unija je Ukrajini ponudila sopstvenu verziju sporazuma o retkim mineralima i resursima. U Kijevu je to u ponedeljak učinio evropski komesar za industrijsku strategiju, koji je boravio u ukrajinskom glavnom gradu povodom obeležavanja godišnjice ruske invazije.
S obzirom na trenutnu situaciju, ovaj sporazum bi mogao predstavljati značajan korak u jačanju ekonomskih veza između SAD i Ukrajine, kao i u obnovi zemlje pogođene ratom. Očekuje se da će potpisivanje sporazuma privući pažnju međunarodne zajednice i dodatno osnažiti poziciju Ukrajine na globalnoj sceni.
