Američki predsednik Donald Tramp je u ponedeljak izneo kontroverzne tvrdnje o pomilovanjima koja je potpisao njegov prethodnik, predsednik Džozef Bajden. Tramp je na svojoj društvenoj mreži, Truth Social, nazvao ta pomilovanja „praznim i bez daljeg pravnog dejstva“, ističući da su potpisana uz pomoć „autopena“, mehaničkog uređaja koji reprodukuje potpis. Ove izjave dolaze u kontekstu pomilovanja koja su data članovima Izbornog komiteta u vezi sa napadom na Kapitol 6. januara 2021. godine.
Tramp je u svojoj objavi rekao da su pomilovanja „ništavna“ i da veruje da Bajden nije bio svestan procesa i da je neko koristio autopena da ih potpiše. On je izjavio: „Pomilovanja koja je Slepi Džo Bajden dao Izbornom komitetu političkih nasilnika, i mnogim drugim, ovim se proglašavaju kao PRAZNA I BEZ DALjEG PRAVNOG DEJSTVA“. Ove tvrdnje su izazvale različite reakcije, uključujući i od strane Trampovih bliskih saradnika koji su naglasili da on često ne piše svoje objave, već da se prepoznaje po karakterističnoj upotrebi velikih slova.
Ovaj incident je postao još kontroverzniji nakon što je Heritage Foundation objavila izveštaj o upotrebi autopena od strane Bajdena, naglašavajući da „ko god je kontrolisao autopen, kontrolisao je predsedništvo“. Međutim, veb sajt za proveravanje činjenica, Snopes, demantovao je Trampove tvrdnje, objašnjavajući različite načine na koje se predsednički potpisi postavljaju na dokumente. U članku se navodi da se potpisi često kreiraju koristeći uzorke koje obezbeđuje Nacionalni arhiv.
Istorijski gledano, korišćenje autopena nije novost u američkoj politici. Džeferson, treći američki predsednik, koristio je poligraf, uređaj koji mu je omogućio efikasnije potpisivanje dokumenata, a izjavio je da „ne može da živi bez njega“. Hari Truman je bio prvi predsednik koji je koristio pravi autopen, a njegovu upotrebu su značajno koristili i predsednici poput Džona F. Kenedija. Bela kuća je sve do administracije Džeralda Forda čuvala u tajnosti korišćenje ovog uređaja.
U 2011. godini, Barack Obama je takođe bio u centru pažnje kada je koristio autopen da potpiše produženje Patriot Act-a, što je izazvalo brojne kontroverze. Godinu dana kasnije, Obama je potpisao zakon koji je sprečio finansijsku katastrofu koristeći isti uređaj dok je bio na odmoru na Havajima.
Tramp je dodatno naglasio da pomilovanja nisu bila objašnjena niti odobrena od strane Bajdena, sugerišući da oni koji su bili uključeni mogu biti počinioci zločina. On je pozvao na „istraživanje na najvišem nivou“ za članove Izbornog komiteta, koji su, prema njegovim rečima, uništili sve dokaze tokom svoje dvogodišnje „veštičarske“ potrage.
Članovi Izbornog komiteta 6. januara su odmah reagovali na Trampove tvrdnje, ističući da nisu tražili pomilovanja od Bajdena i naglašavajući da nisu učinili ništa pogrešno. Ovaj sukob između Trampa i Bajdena dodatno osvetljava duboke podele unutar američke politike, kao i način na koji se pitanja pravde i odgovornosti obrađuju u javnom diskursu.
S obzirom na sve veće napetosti i kontroverze, jasno je da će ova tema ostati u fokusu medijske pažnje i političkih debata u narednim mesecima. Trampove tvrdnje o pomilovanjima i korišćenju autopena otvaraju pitanja o legitimnosti predsedničkih odluka i o tome kako se te odluke mogu interpretirati ili osporiti u političkom kontekstu. U tom smislu, američka politika nastavlja da bude arena za borbu između različitih narativa i interpretacija, pri čemu svaka strana pokušava da uspostavi svoju verziju istine.
