Američki predsednik Donald Tramp najavio je značajne promene u trgovinskoj politici Sjedinjenih Američkih Država, planirajući da uvede carine od 25 procenata na sav uvoz čelika i aluminijuma. Ova odluka dolazi usred povećanih tenzija u međunarodnoj trgovini i može imati dalekosežne posledice na industrije koje zavise od ovih metala.
Tramp je, tokom leta na „Air Force One“ prema finalu Superboula, izjavio da će carine biti primenjivane na „svaki čelik i aluminijum koji uđe u SAD“. Takođe je naglasio da će u „utorak ili sredu“ objaviti i „recipročne carine“ za određene zemlje, koje će stupiti na snagu „skoro odmah“ nakon te objave. Ova strategija ukazuje na Trampov pristup „Amerika na prvom mestu“, koji se fokusira na zaštitu domaće proizvodnje i radnih mesta.
„Vrlo jednostavno, ako oni nama naplaćuju, mi njima naplaćujemo“, rekao je Tramp, implicirajući da će SAD odgovoriti na zemlje koje već imaju carine ili druge trgovinske barijere prema američkim proizvodima. Ova izjava je izazvala zabrinutost među trgovinskim partnerima Amerike, koji se plaše da bi ovakve mere mogle dovesti do trgovinskog rata.
Analitičari smatraju da bi uvođenje ovih carina moglo imati značajan uticaj na američku ekonomiju. Naime, povećanje troškova uvoza može dovesti do rasta cena za potrošače, kao i do smanjenja konkurentnosti američkih kompanija koje se oslanjaju na uvezene sirovine. Industrije poput automobilske, građevinske, i proizvodnje elektronike, koje koriste čelik i aluminijum, mogle bi biti posebno pogođene.
Osim toga, trgovinski partneri SAD, poput Evropske unije, Kanade i Meksika, već su izrazili zabrinutost i najavili mogućnost preduzimanja kontra mera. „Nadamo se da će se izbeći trgovinski rat, ali ako SAD nastavi sa ovim politikama, moraćemo da odgovorimo“, izjavio je jedan od evropskih zvaničnika.
Ova odluka dolazi nakon višemesečnih pregovora o trgovinskim politikama i carinama koje su se sprovodile u okviru Trampove administracije. Tramp je često kritikovao međunarodne trgovačke sporazume, smatrajući ih nepravednim prema američkim radnicima i kompanijama. Njegova administracija je već ranije uvela slične mere protiv Kine, uz tvrdnje da Peking ne poštuje pravila fer trgovine.
Podrška ovim merama dolazi iz redova Trampovih pristalica, koji veruju da će zaštita domaće industrije dovesti do očuvanja radnih mesta i ekonomskog rasta. „Ponosan sam što naš predsednik štiti američke radnike“, izjavio je jedan od Trampovih pristalica na mitingu u Ohaju. „Ovo je samo još jedan korak ka tome da Amerika ponovo postane proizvodna sila.“
Međutim, kritičari upozoravaju da bi ovakve mere mogle na kraju naštetiti američkoj ekonomiji. „Uvođenje carina može dovesti do povećanja cena i smanjenja izbora za potrošače“, rekao je ekonomista iz Vašingtona. „Osim toga, trgovinski ratovi često imaju neželjene posledice po sve strane u trgovini.“
U svetlu ovih dešavanja, mnogi analitičari će pažljivo pratiti kako će se situacija razvijati u narednim nedeljama. Uvođenje carina može otvoriti vrata za dalje trgovinske tenzije i potencijalno destabilizovati međunarodne tržišne odnose. Dok Trampova administracija nastavlja sa svojim politikama, svet će biti na oprezu, očekujući kako će se ove odluke odraziti na globalnu ekonomiju.
U ovom trenutku, jasno je da trgovinska politika SAD pod Trampom ostaje u centru pažnje, i da će posledice ovih odluka biti predmet rasprava među ekonomistima, političarima i poslovnim liderima širom sveta.
