Predlog Vašingtona za uvođenje recipročnih carina naišao je na oštre kritike iz Evropske unije. Portparol Evropske komisije je danas izjavio da je takav potez neopravdan. „Smatramo da nijedna od potencijalnih mera koje je do sada predložila američka administracija nije opravdana“, rekao je portparol, prenosi agencija Rojters.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, najavio je da će ove nedelje uvesti recipročna carinska opterećenja, kao i opšte carine od 25 odsto na uvoz čelika i aluminijuma. Prema njegovim rečima, zvanično saopštenje o tim carinama za „svaku zemlju“ biće objavljeno sutra ili u sredu, a one će stupiti na snagu gotovo odmah.
U svom obraćanju, Tramp je istakao: „Vrlo jednostavno, ako oni nama naplaćuju, mi njima naplaćujemo.“ Ove reči su izazvale zabrinutost među trgovinskim partnerima Sjedinjenih Američkih Država, koji se plaše da bi takva politika mogla dovesti do trgovinskih sukoba.
Tramp je takođe naglasio da carine neće pogoditi sve trgovinske partnere. Zemlje koje, prema njegovom mišljenju, imaju zadovoljavajuće trgovinske aranžmane sa Amerikom biće izuzete od ovih mera. „To neće uticati na sve, jer postoje neki za koje imamo slične carine, ali za one koje iskorišćavaju Sjedinjene Američke Države, imaćemo reciprocitet“, dodao je Tramp.
Ove najave dolaze u trenutku kada se globalna ekonomija suočava s brojnim izazovima, uključujući inflaciju, poremećaje u lancima snabdevanja i rastuću nesigurnost na tržištima. Evropska unija, koja je jedan od najvećih trgovinskih partnera SAD-a, izrazila je zabrinutost da bi ovakve mere mogle dodatno pogoršati situaciju.
U okviru svog plana, Tramp se oslanja na ideju da bi recipročni tarifni sistemi mogli da zaštite američku proizvodnju i radna mesta. Međutim, ekonomisti upozoravaju da bi ovakva politika mogla dovesti do povećanja cena za potrošače i smanjenja konkurentnosti američkih proizvoda na globalnom tržištu.
Jedan od ključnih izazova s kojim se Tramp suočava je kako da balansira između zaštite domaće industrije i očuvanja odnosa sa trgovinskim partnerima. Ove mere su deo šire strategije njegove administracije, koja se fokusira na „Amerika na prvom mestu“, što podrazumeva prioritizaciju američkih interesa u međunarodnoj trgovini.
Reakcije iz Evrope bile su brze. Mnogi analitičari smatraju da će EU odgovoriti na ove mere, verovatno uvođenjem svojih carina na američke proizvode. Očekuje se da će se ovo pitanje naći na dnevnom redu predstojećih sastanaka između zvaničnika EU i SAD-a, gde će se raspravljati o mogućim rešenjima i načinima za izbegavanje trgovinskog rata.
Osim toga, postoje i zabrinutosti da bi ovakve mere mogle narušiti odnose između SAD-a i drugih ključnih trgovinskih partnera, uključujući Kinu i Japan. Trampova administracija već se suočila s kritikama zbog svojih poteza u vezi s trgovinom, a analitičari strahuju da bi novi tarifni režim mogao dodatno zakomplikovati situaciju.
U svetlu ovih događaja, međunarodne organizacije, poput Svetske trgovinske organizacije, prate razvoj situacije i upozoravaju na potencijalne negativne posledice trgovinskih tenzija. U međuvremenu, kompanije i proizvođači u Sjedinjenim Američkim Državama se pripremaju za moguće promene u trgovinskim aranžmanima, dok se nadaju da će se situacija razjasniti u narednim danima.
Kako se situacija razvija, svet će pažljivo pratiti reakcije SAD-a i EU, kao i moguće posledice po globalnu ekonomiju. Trgovinske tenzije između velikih ekonomskih silа već su pokazale da mogu imati dalekosežne posledice, a ovaj najnoviji razvoj događaja dodatno naglašava potrebu za dijalogom i saradnjom kako bi se izbegli sukobi koji bi mogli ugroziti stabilnost tržišta.
