Evropski berzanski indeksi su zabeležili rast, dok su američki indeksi u opadanju, usled najave predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa o uvođenju carina na čelik i aluminijum. Tramp je najavio carine od 25 procenata koje bi trebale da stupe na snagu danas, što je izazvalo uznemirenost na tržištu. Ova odluka dovela je do porasta cena zlata, koje je dostiglo novi istorijski maksimum.
Tokom predizborne debate, nemački kancelar Olaf Šolc je izjavio da je Evropska unija spremna da odgovori na ove mere „u roku od sat vremena“ ukoliko Washington uvede carine na evropsku robu. Ove napetosti između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije otvaraju nova pitanja o trgovinskim odnosima i ekonomskim posledicama koje bi mogle uslediti.
U Evropi, indeksi su se kretali u pozitivnom pravcu. Na primer, indeks frankfurtske berze DAX je porastao na 21.845,50 poena, britanski FTSE 100 na 8.722,65 poena, francuski CAC 40 na 8.000,38 poena, dok je moskovski MOEX dostigao 2.988,42 poena. Ovi podaci ukazuju na stabilnost evropskog tržišta uprkos tenzijama koje dolaze iz SAD.
Nasuprot tome, američki berzanski indeksi su se suočili s padom. Indeks Dow Jones se pre otvaranja berzi spustio na 44.303,40 poena, S&P 500 je pao na 6.025,99 poena, dok je indeks Nasdaq zabeležio vrednost od 19.523,40 poena. Ovi podaci signaliziraju nervozu investitora koji se suočavaju s mogućim posledicama Trampovih trgovinskih mera.
Pored kretanja na berzama, cene sirove nafte su porasle, gde je cena dostigla 71,433 dolara, dok je cena nafte Brent iznosila 75,111 dolara. Ovi skokovi cena mogu ukazivati na povećanu potražnju ili na strah od poremećaja u snabdevanju, što je čest scenario u trenucima trgovinskih napetosti.
Evropski fjučersi gasa za mart otvorili su se po ceni od 57 evra za megavat-sat, što može uticati na troškove energenata u regionu i dodatno otežati situaciju na tržištu. Ove promene u cenama energenata mogu imati široke posledice po ekonomiju, posebno u industrijskim sektorima koji zavise od stabilnih cena energenata.
Cena zlata se popela na 2.894,04 dolara za uncu, što je rezultat preusmeravanja investicija u sigurnije aktive u trenucima ekonomske nesigurnosti. Zlato tradicionalno služi kao „sigurno utočište“ za investitore kada su tržišta nestabilna, a trenutna situacija s carinama dodatno podstiče potražnju za ovim plemenitim metalom.
S druge strane, cena pšenice je pala na 5,7984 dolara za bušel, što može ukazivati na promene u poljoprivrednom sektoru i eventualno smanjenje potražnje ili povećanje ponude. Ove informacije su ključne za analizu tržišnih trendova i predviđanje budućih kretanja cena.
Valutni par evro-dolar zabeležio je blago smanjenje vrednosti evra, koji je prema dolaru iznosio 1,03141, što je otprilike 0,13 procenata manje nego u petak. Ove promene na valutnim tržištima ukazuju na složenu dinamiku između evropskih i američkih ekonomija, koja može dodatno uticati na globalna tržišta.
U svetlu svih ovih dešavanja, investitori prate razvoj situacije s carinama i potencijalnim odgovorima Evropske unije, dok se tržišta suočavaju s izazovima i mogućim promenama u ekonomskim politikama. Ova situacija može imati dugoročne posledice po globalne trgovinske tokove i ekonomsku stabilnost, čineći je ključnim pitanjem za sve aktere na tržištu.
