Bivši britanski premijer Boris Džonson, poznat kao jedan od najistaknutijih pristalica Donalda Trampa u Velikoj Britaniji, izrazio je svoje negodovanje i ljutnju nakon što je američki predsednik doživeo neuspeh u pokušaju da dobije pristanak ruskog kolege Vladimira Putina na bezuslovno primirje u ratu u Ukrajini. Džonson je u svom komentaru naveo da Putinovo odbijanje Trampovog plana o primirju „pokazuje da nam se ruski lider smeje“.
Tokom svog mandata, Džonson je predvodio napore u podršci Ukrajini kada je rat počeo, a sada je istakao da je Putin svojim postupcima jasno pokazao da ne želi mir. Prema Džonsonovim rečima, ruski predsednik je odlučan da nastavi sa bombardovanjem i ubijanjem nedužnih ukrajinskih civila.
On je na društvenoj mreži X (prethodno poznatoj kao Twitter) napisao: „Kakvo iznenađenje – Putin odbacuje bezuslovno primirje. On želi da nastavi da ubija nedužne Ukrajince, želi da se Ukrajina razoruža i neutrališe. On hoće da od Ukrajine napravi vazalsku državu. On ne pregovara, on nam se ruga.“ Ove Džonsonove tvrdnje su u suprotnosti sa njegovim ranijim prognozama iz marta, kada je verovao da će Tramp uspeti da primora Putina da popusti.
Džonsonove ocene o nedavnom razgovoru između Trampa i Putina odražavaju stavove mnogih kritičara, koji smatraju da je američki predsednik postigao malo ili gotovo nikakav stvarni napredak tokom razgovora sa ruskim liderom. Analitičari smatraju da su Džonsonova mišljenja posebno značajna s obzirom na njegovu prethodnu ulogu u oblikovanju britanske spoljno-političke strategije prema Rusiji i Ukrajini.
Rat u Ukrajini, koji je počeo 2022. godine, doveo je do velike humanitarne krize i značajnog preispitivanja međunarodnih odnosa. Mnoge zemlje, uključujući Sjedinjene Američke Države i članice Evropske unije, pružile su vojnu i humanitarnu pomoć Ukrajini, dok su istovremeno nametnule sankcije Rusiji. Ova situacija je izazvala globalne tenzije i preispitivanje odnosa između Zapada i Rusije.
Putinovo odbijanje primirja se može posmatrati kao deo šire strategije koja nastoji da ojača njegovu poziciju unutar Rusije, ali i da pošalje poruku Zapadu da neće lako odustati od svojih ciljeva u Ukrajini. Mnogi analitičari veruju da je Putinova politika usmerena na jačanje ruskog uticaja u regionu i da je on spreman da žrtvuje ljudske živote kako bi ostvario svoje ciljeve.
Džonsonov stav može se smatrati odraz šire zabrinutosti među zapadnim liderima o Putinovim namerama. Njegova kritika dolazi u trenutku kada su mnogi lideri na Zapadu zabrinuti zbog mogućih posledica nastavka sukoba u Ukrajini, kako na regionalnom, tako i na globalnom nivou. U tom kontekstu, Džonsonova izjava može biti shvaćena kao apel za jačanje podrške Ukrajini i nastavak pritiska na Rusiju.
U međuvremenu, Trampovi pokušaji da postigne mir u Ukrajini su naišli na skeptičnost. Mnogi smatraju da je njegov pristup nedovoljno čvrst i da ne pruža odgovarajuću podršku ukrajinskoj borbi za suverenitet. U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje koliko će Zapad biti spreman da se angažuje u pružanju pomoći Ukrajini i kako će se razvijati odnosi sa Rusijom u budućnosti.
U zaključku, Džonsonovo negodovanje zbog Putinovog stava prema primirju u Ukrajini još jednom ističe složenost trenutne geopolitičke situacije. Dok svet i dalje prati razvoj događaja u Ukrajini, jasno je da će izazovi koje predstavlja ruska agresija zahtevati jedinstven i odlučan odgovor međunarodne zajednice.
