Američki predsednik Donald Tramp zapretio je danas da će uvesti carine od 200 odsto na vino, šampanjac i druga alkoholna pića iz Evropske unije. U objavi na društvenim mrežama, Tramp je istakao da će ove mere biti preduzete ako Evropska unija ne ukine porez na američki viski, što je izazvalo ozbiljnu reakciju u Briselu.
Naime, vlasti Evropske unije su uvele porez na američki viski kao odgovor na carine koje su Sjedinjene Američke Države uvele na čelik i aluminijum, a koje su stupile na snagu u sredu. Tramp je upozorio da ako se carina na viski ne ukloni odmah, SAD će ubrzo uvesti carinu od 200 odsto na sva vina, šampanjac i alkoholne proizvode koji dolaze iz Francuske i drugih zemalja Evropske unije.
Ova situacija dodatno komplikuje već napete trgovinske odnose između SAD-a i EU, koji su se pogoršali tokom Trampove administracije. Njegova strategija „Amerika na prvom mestu“ često se manifestovala kroz uvođenje različitih trgovinskih barijera, što je izazvalo odgovor evropskih zemalja kroz uvođenje sopstvenih carina.
Tramp je takođe naglasio da bi ove carine bile „odlične“ za američke kompanije koje se bave proizvodnjom vina i šampanjca, sugerišući da bi štetne posledice po evropske proizvođače mogle da otvore vrata američkom tržištu. Ova izjava je izazvala zabrinutost među evropskim proizvođačima, koji već osećaju posledice trenutnih trgovinskih tenzija.
Analitičari ukazuju na to da bi uvođenje visokih carina moglo dovesti do povećanja cena za potrošače, kao i do potencijalnog smanjenja prodaje evropskih alkoholnih proizvoda u SAD-u. Evropska unija je već najavila da će razmotriti svoje mogućnosti u vezi sa ovim pitanjem, ali se čini da je situacija veoma napeta.
Ovo nije prvi put da Tramp preti uvođenjem carina kao sredstvom pritiska na evropske zemlje. Sa svakim novim izjavom, trgovinski odnosi postaju sve složeniji i nepredvidljiviji, a posledice ovakvih poteza mogu imati dugoročne efekte na globalnu ekonomiju.
Trampova administracija je često optuživana za protekcionizam, a mnogi ekonomisti smatraju da bi ovakve mere mogle dovesti do odgovarajućih retaliacijskih poteza od strane Evropske unije. U tom kontekstu, postavlja se pitanje koliko će ovakva politika biti održiva u dugoročnom smislu.
U međuvremenu, EU se suočava sa sopstvenim izazovima, uključujući unutrašnje nesuglasice o tome kako odgovoriti na Trampove pretnje. Neki članovi EU smatraju da bi trebalo nastaviti sa dijalogom i pregovorima u cilju postizanja kompromisa, dok drugi smatraju da je potrebna čvršća i odlučnija reakcija kako bi se zaštitili interesi evropskih proizvođača.
U svakom slučaju, situacija se razvija i biće zanimljivo posmatrati kako će se trgovinski odnosi između SAD-a i EU dalje kretati. Pitanje carina na alkoholna pića moglo bi biti samo vrh ledenog brijega u širem okviru trgovinskih tenzija koje su postale karakteristika međunarodnih odnosa u poslednjim godinama.
S obzirom na sve ove okolnosti, očigledno je da trgovinski sukobi između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije neće nestati uskoro. Umesto toga, čini se da smo na pragu novog talasa trgovinskih tenzija koje bi mogle imati značajne posledice za ekonomije obe strane Atlantika. U tom svetlu, ključni izazov biće pronalaženje načina za izgradnju konstruktivnijih odnosa koji bi mogli smanjiti tenzije i omogućiti prosperitetnu saradnju.
