Američki predsednik Donald Tramp izazvao je globalnu pažnju objavom o novim carinama koje će stupiti na snagu 5. aprila, uključujući osnovnu carinu od 10% na sav uvoz u Sjedinjene Američke Države, kao i znatno veće carine za ključne trgovinske partnere. Ova odluka se posebno negativno odražava na zemlje Balkana, pri čemu je Srbija pogođena najstrožim merama sa carinom od 37%.
U nastavku, Bosna i Hercegovina će biti opterećena carinom od 35%, Severna Makedonija 33%, dok će članica EU, Hrvatska, imati carinu od 20%. Ostale zemlje kao što su Crna Gora, Albanija i Kosovo suočavaju se sa carinama od po 10%. Ova odluka dolazi kao nastavak trgovinskog rata koji je Tramp započeo još u prvim danima svog povratka u Belu kuću.
Tramp je tokom događaja u Vrtu ruža u Beloj kući istakao da su ove carine način da se vrati američka ekonomska dominacija, nazivajući to „deklaraicjom nezavisnosti“. Prema njegovim rečima, trgovinski deficiti predstavljaju nacionalnu vanrednu situaciju, a mnogi trgovinski partneri, uključujući Meksiko i Kanadu, se oslanjaju na subvencije iz SAD-a kako bi opstali.
Osim toga, Tramp je najavio carine od 20% za Evropsku uniju, 10% za Veliku Britaniju, i 31% za Švajcarsku, dok su carine za Kinu postavljene na 34%, Tajvan na 32%, Južnu Koreju na 25%, a Japan na 24%. Najstrože carine su uvedene za Kambodžu (49%) i Vijetnam (46%).
Ove mere mogu značajno uticati na globalnu ekonomiju, preokrenuvši trendove liberalizacije trgovine koji su oblikovali savremeni ekonomski poredak. Ekonomisti upozoravaju da bi ovakvi potezi mogli usporiti globalni ekonomski rast, povećati rizik od recesije i povećati troškove života američkih porodica za hiljade dolara godišnje.
Trampova administracija je ranije najavila dodatne carine na uvoz automobila, a već su uvedene carine od 20% na sav uvoz iz Kine i 25% na čelik i aluminijum. Trampovi savetnici tvrde da će ove carine pomoći da se povrate strateški važni proizvodni kapaciteti u SAD-u.
Međutim, zabrinutost zbog ovih carina već je dovela do usporavanja proizvodnje širom sveta, dok su potrošači u žurbi da kupe automobile i druge uvezene proizvode pre nego što cene porastu. Finansijska tržišta su takođe postala nestabilna, s tim da su američke akcije u februaru izgubile skoro pet hiljada milijardi dolara vrednosti.
Ova situacija stvara dodatne tenzije na globalnoj ekonomiji, a reakcije drugih zemalja koje su pogođene ovim carinama mogu dodatno zakomplikovati već tešku trgovinsku situaciju. Kako se situacija razvija, mnogi analitičari i ekonomisti prate razvoj događaja sa zabrinutošću, jer se čini da bi trgovinski rat mogao imati dugoročne posledice po globalnu ekonomiju.
