Demokratski kongresmen iz Masačusetsa, Set Molton, upozorio je na moguće posledice politike Donalda Trampa koja se fokusira na nacionalnu bezbednost. On je istakao da bi Trampova ambicija da preuzme Grenland mogla da bude samo početak, sugerišući da bi se takve težnje mogle proširiti i na druge zemlje kao što su Poljska ili Indija. Molton je ovu ideju nazvao „apsurdnom“ i „glupom“ u kontekstu spoljne politike Sjedinjenih Američkih Država.
Kongresmen je dodao da se postavlja pitanje da li Tramp planira da preuzme Poljsku zbog njene blizine Rusiji ili Indiju zbog Kine. Njegove reči ukazuju na zabrinutost zbog mogućih pretenzija na teritorije koje su od strateškog značaja. „Sjedinjene Države ne rade tako,“ rekao je Molton, naglašavajući da ovakav pristup ne može biti deo ozbiljne spoljne politike.
Ove spekulacije dolaze u trenutku kada je Tramp izjavio da je pitanje sticanja Grenlanda ključno za nacionalnu bezbednost. On je novinarima rekao da je Grenland „veoma važan za međunarodnu bezbednost“ i da SAD ne mogu da ga izgube. Tokom brifinga za novinare, Tramp je naglasio: „Ne možemo bez Grenlanda.“
Predsednik je takođe istakao pretnje koje predstavljaju kineski i ruski brodovi u arktičkim plovnim putevima, dodajući da se Danska ne može nositi sa tim izazovima. Ovakve tvrdnje ukazuju na porast tenzija u regionu i Trampovu odlučnost da osigura američke interese.
U intervjuu za NBC News, Tramp je rekao da ga ne briga kakvu poruku bi sticanje Grenlanda poslalo Rusiji ili ostatku sveta. „Grenland je veoma odvojeno pitanje,“ istakao je, dodajući da je prioritet međunarodni mir i bezbednost. Ove reči ukazuju na Trampovu samouverenost u vezi sa mogućnošću da SAD preuzmu Grenland, ukoliko to bude potrebno.
Tramp je izrazio optimizam da će SAD „100 odsto dobiti Grenland“, naglašavajući da postoje šanse da se to uradi bez vojne sile, ali nije isključio ni takvu mogućnost. Njegova izjava dolazi u trenutku kada je potpredsednik Džej Di Vens posetio Grenland i razgovarao sa američkim vojnicima, što dodatno ukazuje na značaj koji ova teritorija ima za američku administraciju.
Vens je tokom posete kritikovao Dansku, tvrdeći da je ona „loše obavila posao“ kada je reč o narodu Grenlanda. Ove izjave ukazuju na sve veću američku angažovanost u arktičkom regionu, što može izazvati zabrinutost među međunarodnim akterima, posebno Rusijom i Kinom.
U svetlu svih ovih događaja, postavlja se pitanje kako će Trampova administracija nastaviti da se postavlja prema međunarodnim pitanjima i koje će posledice imati na odnose sa drugim zemljama. Moltonove izjave, kao i Trampove ambicije, ukazuju na moguće promene u globalnoj političkoj dinamici, dok Sjedinjene Američke Države pokušavaju da osiguraju svoje interese u regionima koji postaju sve važniji zbog geopolitičkih tenzija.
Kongresmen Molton je kritikovao Trampov pristup, naglašavajući da je takva vrsta spoljne politike neprihvatljiva za SAD. Njegove reči pozivaju na razmišljanje o budućim pravcima američke spoljnotrgovinske politike, kao i o tome kako će se nositi sa sve većim pritiscima iz drugih delova sveta.
U zaključku, Trampova politika prema Grenlandu i mogućim teritorijalnim ambicijama može imati dalekosežne posledice, kako za Sjedinjene Američke Države, tako i za međunarodnu zajednicu. Ova tema ostaje visoko na agendi, dok se svet suočava sa sve većim izazovima u oblasti bezbednosti i geopolitike.
