Predsednik Donald Tramp najavio je uvođenje tarifa od 25 odsto na proizvode iz Kanade i Meksika, koje će stupiti na snagu od subote. Ipak, Tramp je naglasio da još uvek razmišlja o mogućem uvođenju tarifa na uvoz nafte iz ovih zemalja. „Možda, a možda i ne“, rekao je on novinarima u četvrtak, dok je razgovarao o ovoj potencijalnoj odluci u Ovalnoj kancelariji. Očekuje se da će konačna odluka biti doneta iste večeri.
Tramp je izjavio da će se njegova odluka o tarifama temeljiti na pravednosti cena nafte koje Kanadski i Meksički trgovinski partneri naplaćuju. Međutim, osnova za uvođenje tarifa leži, prema njegovim rečima, u nameri da se zaustavi ilegalna imigracija i šverc hemikalija koje se koriste za proizvodnju fentanila.
Uvođenje tarifa na kanadsku i meksičku naftu moglo bi da ugrozi Trampovo obećanje o smanjenju inflacije smanjenjem troškova energije. Troškovi povezani s tarifama najverovatnije će se preneti na potrošače, što bi moglo rezultirati višim cenama goriva. Ovo pitanje postalo je ključno u Trampovoj predsedničkoj kampanji, gde je obećao da će prepoloviti troškove energije unutar godinu dana.
Prema anketi AP VoutKast, čak 80 odsto glasača izrazilo je zabrinutost zbog cena goriva. Tramp je dobio podršku gotovo šest od deset glasača koji su rekli da su zabrinuti zbog troškova goriva. U oktobru, Sjedinjene Američke Države uvozile su skoro 4,6 miliona barela nafte dnevno iz Kanade i 563.000 barela iz Meksika, dok je domaća proizvodnja u tom mesecu iznosila skoro 13,5 miliona barela dnevno.
Metju Holms, izvršni potpredsednik i šef javne politike Kanadske privredne komore, upozorio je da će Trampove tarife „prvo oporezovati Ameriku“ kroz povećane troškove. „Ovo je gubitak“, rekao je Holms, dodajući da će se nastaviti saradnja sa partnerima kako bi se pokazalo da takve mere ne čine život pristupačnijim, već ga čine skupljim.
Tramp, s druge strane, nije pokazao zabrinutost da bi uvođenje tarifa moglo negativno uticati na američku ekonomiju, uprkos analizi koja sugeriše da bi više cene mogle biti posledica ovih mera. „Ne trebaju nam proizvodi koje oni imaju“, istakao je Tramp, dodajući da Sjedinjene Američke Države imaju dovoljno nafte i drveta.
Predsednik je takođe najavio da će Kina naplatiti tarife na svoj izvoz hemikalija koje se koriste za pravljenje fentanila. On je ranije najavio tarife od 10 odsto na proizvode iz Kine, koje bi se dodale na postojeće uvozne takse.
Cene nafte trgovale su se u četvrtak popodne po ceni od oko 73 dolara po barelu. Tokom juna 2022. godine, pod predsednikom Džoom Bajdenom, cene su porasle na više od 120 dolara po barelu, što se poklopilo s periodom kada je inflacija dostigla najviši nivo u četiri decenije, izazvavši šire nezadovoljstvo prema demokratskoj administraciji.
Trenutne cene benzina u Sjedinjenim Američkim Državama iznose u proseku 3,12 dolara po galonu, što je otprilike isto kao pre godinu dana, prema podacima AAA.
Kasnije tog dana, Tramp je zapretio novim tarifama zemljama koje pokušavaju da pronađu alternativu američkom dolaru kao sredstvu globalne razmene. Ova pretnja nije nova; Tramp je prethodno upozorio na moguće tarife protiv zemalja koje čine deo BRIKS-a, uključujući Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu, Južnu Afriku, Egipat, Etiopiju, Iran i UAE.
Ruski predsednik Vladimir Putin sugerisao je da bi sankcije protiv njegove zemlje i drugih mogle navesti nacije da razviju alternativu dolaru. „Zahtevaćemo posvećenost ovih naizgled neprijateljskih zemalja da neće stvoriti novu valutu BRIKS-a, niti podržati bilo koju drugu valutu koja bi zamenila moćni američki dolar ili će se suočiti sa tarifama od 100 odsto“, objavio je Tramp na društvenim mrežama.
