Trampova administracija razmatra zatvaranje skoro 30 ambasada i konzulata širom sveta, među kojima su i dve kancelarije u Bosni i Hercegovini, navodi se u internom dokumentu Stejt departmenta do kojeg je došao CNN. O mogućnosti zatvaranja američke ambasade u Sarajevu ranije je govorio i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Ipak, iz ambasade u Sarajevu su saopštili da nemaju informacije o tome, niti o imenovanju novog američkog ambasadora, na kojeg Bosna i Hercegovina još uvek čeka.
Planirano je zatvaranje deset ambasada i sedamnaest konzulata, kako navodi CNN, a ovu informaciju su ubrzo preneli i mnogi mediji iz Bosne i Hercegovine. Iz američke ambasade u Sarajevu za Euronews su izjavili da trenutno nemaju informacije o zatvaranju svojih ispostava. „Nije najavljeno zatvaranje ambasada niti konzulata i njihov rad se nastavlja normalnim tokom“, stoji u njihovoj izjavi.
Vlast u Republici Srpskoj bila je u otvorenom verbalnom sukobu sa prethodnom američkom administracijom. Potencijalno zatvaranje američkih kancelarija u Banjaluci i Mostaru, predsednik Narodne skupštine Nenad Stevandić opisao je kao ekonomsku potrebu SAD-a. On je dodao da se ne radi samo o ekonomskim razlozima, već i o promeni političkog kursa, gde su SAD napravile značajan presek u svojoj spoljnoj politici.
Uprkos tome, diplomata i publicista Branko Nešković smatra da najavljeno smanjenje diplomatskih predstavništava u svetu može biti viđeno u dva konteksta: kao rezanje troškova i kao promenu spoljno-političkih prioriteta Amerike. Nešković naglašava da Evropska unija više nije u fokusu geopolitičkih interesa SAD-a. Prema njegovim rečima, zatvaranje konzulata u Mostaru i Banjaluci može se posmatrati kao signal smanjenja diplomatskog angažmana SAD-a u Bosni i Hercegovini.
Umesto Amerike, Nešković predviđa da će predstavnici Evropske unije pojačati svoje prisustvo u Bosni i Hercegovini, ali naglašava da će Amerika i dalje zadržati ulogu supervizora za Balkan, koji ostaje interesna sfera Zapada i Evropske unije. Politički analitičar Adnan Ćerimagić deli slične stavove, ukazujući na primetno smanjenje aktivnosti Amerike u Bosni i Hercegovini.
Ćerimagić ističe da dolazi do rezanja fondova i budžeta, te da niko ne zna u kom će se pravcu kretati spoljna politika SAD-a. „Svaki dan imamo nova iznenađenja po tom pitanju, tako da nije čudno da su i diplomate i SAD povučene na neki način“, kaže on. Dok se čeka imenovanje novog američkog ambasadora u Bosni i Hercegovini, diplomate ističu da se taj korak mora posmatrati u kontekstu procedura, a ne kao namerno odugovlačenje.
Ova situacija dodatno komplikuje već uzburkane političke odnose unutar Bosne i Hercegovine, gde su tenzije između različitih etničkih grupa i političkih stranaka na visokom nivou. Mnogi analitičari smatraju da bi smanjenje američkog prisustva moglo uticati na stabilnost regiona, s obzirom na to da je uloga Sjedinjenih Američkih Država bila ključna u održavanju mira nakon rata devedesetih godina.
U međuvremenu, građani Bosne i Hercegovine prate razvoj situacije s velikim interesovanjem, s obzirom na to da bi eventualno zatvaranje ambasada moglo značiti dodatne komplikacije u njihovim svakodnevnim životima, posebno u pogledu ekonomskih i političkih odnosa sa SAD-om. Mnogi se pitaju kakve će posledice imati smanjenje američkog diplomatskog prisustva na njihove životne mogućnosti i stabilnost njihove zemlje.
Kako se situacija razvija, očekuje se da će se više informacija o potencijalnim zatvaranjima ambasada i konzulata pojaviti u narednim danima. U međuvremenu, Bosna i Hercegovina ostaje na raskršću između svojih unutrašnjih izazova i globalnih političkih promena, a budućnost njenog odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama ostaje neizvesna.
