Bivši francuski predsednik Fransoa Oland danas je izneo oštru kritiku na račun administracije američkog predsednika Donalda Trampa, naglasivši da Francuska više ne može da smatra SAD saveznikom. Oland je u intervjuu za „Mond“ rekao da razlaz između Francuske i Trampa dolazi zbog tri ključne tačke. Prva se odnosi na Trampovo priznanje Ukrajine kao zemlje koju vodi „diktator“, dok je Ukrajina napadnuta zemlja koju Francuska podržava. Druga tačka je Trampova spremnost da se uključi u direktan dijalog sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, koga Oland vidi kao egzistencijalnu pretnju, dok je treća tačka odluka SAD da zajedno sa Rusijom i Severnom Korejom glasaju protiv rezolucije u UN.
Na pitanje da li će poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona Vašingtonu označiti prekretnicu u stavu SAD prema Ukrajini, Oland je izrazio sumnju, smatrajući da Trampov drugi mandat ima vrlo malo zajedničkog sa njegovim prvim mandatom. On smatra da trenutni mandat američkog predsednika predstavlja „dubok raskid“ u međunarodnim odnosima, posebno prema Evropskoj uniji. Prema njegovim rečima, odluke koje je Tramp doneo, poput napuštanja Ukrajine i ofanzive republikanaca, imaju značajne posledice za Evropu.
Oland je naglasio da ambicija američkog predsednika jeste da otvoriti novu stranicu u globalnoj geopolitici, gde se fokusiraju samo tri sile: SAD, Rusija i Kina, dok se Evropa čini zapostavljenom. U svetlu mogućeg američkog povlačenja iz NATO-a i pretnje koju predstavlja Rusija, Oland savetuje da Francuska, Velika Britanija i Nemačka preuzmu vodeću ulogu u osiguravanju evropske bezbednosti.
Takođe, Oland je upozorio na moguće posledice ako SAD odluče da povećaju carine prema Evropskoj uniji za 25%. On smatra da Evropa mora da reaguje uzvratnim merama kako bi zaštitila svoje interese. „Donalda Trampa zanima samo novac“, istakao je Oland, dodajući da se to vidi i u kontekstu Ukrajine, gde Tramp zahteva da se Ukrajina više ne brani i traži retke zemne metale.
U međuvremenu, francuski predsednik Emanuel Makron je pozvao evropske zemlje da se oslobode „vazalizacije“ u odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama. On je naglasio da je potrebno da Evropa ponovo otkrije svoj „ukus za rizik, ambiciju i snagu“ u odgovoru na nepredvidivost trenutne američke administracije.
Makronova izjava dolazi u trenutku kada se odnosi između Evrope i SAD-a čine nestabilnim, posebno zbog Trampovih stavova koji su često u suprotnosti sa interesima evropskih zemalja. U tom kontekstu, Oland i Makron pozivaju na veće jedinstvo u Evropi kako bi se suočili sa izazovima koji dolaze iz SAD-a i Rusije.
U zaključku, aktuelni odnosi između Francuske i američke administracije su na veoma niskom nivou, a bivši predsednik Oland jasno je stavio do znanja da očekuje promene u američkoj spoljnoj politici, kao i da očekuje da Evropa preuzme aktivniju ulogu u globalnim pitanjima. Ove izjave odražavaju sve veću zabrinutost u Evropi zbog potencijalnog povlačenja SAD-a iz međunarodnih obaveza i sve većih tenzija sa Rusijom.
