Predsednička administracija Donalda Trampa je najavila uvođenje osnovne carine od 10% na sav uvoz u Sjedinjene Američke Države, koja stupa na snagu 5. aprila. Ova odluka dolazi u vreme kada će od 9. aprila biti uvedene recipročne carine za oko 60 zemalja, koje je Bela kuća označila kao „najgore prestupnike“. Neke zemlje će se suočiti sa carinom od 10%, dok će druge, uključujući EU i Kinu, biti pogođene mnogo višim stopama.
Među zemljama koje će platiti osnovnu carinu su Singapur, Brazil, Australija, Novi Zeland, Turska, Kolumbija, Argentina, El Salvador, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija. Dok će zemlje poput Kine imati carinu od 54%, EU će biti pogođena sa 20%, a Srbija će se suočiti sa carinom od 37%. Trampova administracija obrazložila je ovu odluku time da Srbija naplaćuje dvostruko veće carine na robu iz SAD-a.
Reakcije na ovo uvođenje carina variraju. Grčki ministar finansija Kirijakos Pjerakakis je nazvao američke carine istorijskim pomakom ka protekcionizmu, ističući da se njegova zemlja zalaže za slobodnu trgovinu. Izjavio je da se nada da će ovo poglavlje trajati što kraće.
Ukrajinska ministarka ekonomije, Julija Sviridenko, je komentarisala situaciju sa carinama na robu iz Ukrajine, rekavši da je teška, ali ne i kritična. Istakla je da će se na Ukrajinu primenjivati opšta carina od 10%, dok je dodala da su ukrajinske carine na američke proizvode niske.
U Nemačkoj su se oglasili i predstavnici industrije, koji su Trampove carine nazvali „napadom bez presedana“ na svetsku trgovinu. Savez nemačke industrije je upozorio da bi ove mere mogle ugroziti izvozno orijentisane kompanije i destabilizovati globalne lance snabdevanja.
Francuski premijer Fransoa Bajru je ocenio da su Trampove tarife „katastrofa“ za svetsku ekonomiju, a italijanska premijerka Đorđa Meloni je kritikovala carine, ističući da one ne koriste nijednoj strani. U isto vreme, britanski ministar za biznis i trgovinu, Džonatan Rejnolds, naglasio je da je britanska vlada spremna na sve opcije kao odgovor na nove carine.
U Aziji, Japan je okarakterisao Trampove carine kao „izuzetno žalosne“, dok Kina planira da uvede kontramere protiv američkih carina. Peking je osudio odluku Vašingtona i upozorio da će preduzeti odlučne mere kako bi zaštitio svoje interese.
U međuvremenu, Evropska komisija je ukazala na to da će Trampove carine imati katastrofalne posledice za ekonomiju i milione ljudi širom sveta, naglašavajući da će preduzeća, bez obzira na veličinu, snositi dodatne troškove.
Prema rečima američkog ministra finansija, Skota Besenta, trgovinski partneri bi trebali da izbegavaju kontramere, upozoravajući da bi odmazda mogla dovesti do eskalacije situacije. On je naglasio da su dugoročni ekonomski faktori važniji od trenutnih reakcija na carine.
Čini se da je ova situacija izazvala široke reakcije i strahove od trgovinskog rata, a analitičari procenjuju da bi sve ovo moglo dovesti do poremećaja u globalnim trgovinskim odnosima. Tramp se, s druge strane, nada da će ove mere pomoći američkoj industriji i smanjiti trgovinski deficit. U svakom slučaju, gospodarstva širom sveta pažljivo prate razvoj situacije i pripremaju se na moguće posledice Trampovih odluka.
