Savezni istražni biro (FBI) Sjedinjenih Američkih Država je potvrdio da je počeo sa upotrebom poligrafskih testova kako bi identifikovao izvore curenja informacija unutar same agencije. Ova odluka dolazi usred rastućih zabrinutosti zbog odavanja poverljivih podataka i sveobuhvatnih napora da se suzbije ovaj fenomen. Kabinet za odnose sa javnošću FBI-a je izdao saopštenje u kojem su istakli da je implementacija poligrafskih testova deo šire strategije kako bi se zaštitili poverljivi podaci.
Prva informacija o ovoj praksi objavljena je u listu Vašington Post, koji je naglasio da FBI koristi poligraf, poznat i kao „test za detekciju laži“, kao alat za identifikaciju potencijalnih izvora curenja. Ova mera dolazi u trenutku kada je administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa pooštrila pristup prema zvaničnicima koji otkrivaju poverljive informacije medijima. Povećana pažnja na curenje informacija je takođe rezultirala promenama u zakonodavstvu i procedurama koje se odnose na istraživanje ovih slučajeva.
Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država je nedavno olakšalo proceduru za tužioce koji istražuju curenje informacija. Ovo olakšanje omogućava lakši pristup novinarskim zapisnicima i svedočenjima, čime se dodatno podstiče borba protiv curenja podataka. Ove promene su deo šire strategije koja ima za cilj da se ojača pravna osnova za procesuiranje zvaničnika koji krše poverenje javnosti i ugrožavaju nacionalnu bezbednost.
U okviru ove borbe, ministar odbrane Pit Hegset je najavio mogućnost krivičnog gonjenja bivših visokih savetnika koji su otpušteni tokom istrage o curenju podataka iz Pentagona. Hegset je naglasio da će svi relevantni dokazi biti prosleđeni Ministarstvu pravde po završetku istrage, čime se dodatno osnažuje borba protiv curenja informacija.
Direktorka Nacionalne obaveštajne službe, Tulsi Gabard, je takođe najavila „agresivno gonjenje“ svih koji odaju poverljive informacije. U martu je obećala da će sarađivati sa Ministarstvom pravde i FBI-jem kako bi se identifikovali i procesuirali pojedinci koje je nazvala „kriminalcima“. Ova izjava ukazuje na ozbiljnost sa kojom se pristupa ovom problemu, kao i na opredeljenost vlasti da zaštite nacionalnu bezbednost.
U međuvremenu, Gabard je potvrdila da je Ministarstvu pravde prosledila dva slučaja curenja podataka iz obaveštajnih agencija, dok je treća krivična prijava u pripremi. Ove aktivnosti pokazuju da se vlasti ne oslanjaju samo na preventivne mere, već i na aktivno gonjenje onih koji krše zakon.
Poligrafski testovi, iako kontroverzni, predstavljaju jedan od alata koje FBI koristi kako bi se suočio sa problemom curenja informacija. Ova praksa izaziva različite stavove među stručnjacima i javnošću, s obzirom na to da poligraf nije uvek pouzdan indikator istine ili laži. Ipak, FBI smatra da je to jedan od načina da se zaštite poverljivi podaci i očuva nacionalna bezbednost.
U zaključku, borba protiv curenja informacija u Sjedinjenim Američkim Državama postaje sve intenzivnija. Korišćenje poligrafskih testova od strane FBI-a ukazuje na ozbiljnost situacije i opredeljenje vlasti da preduzmu sve potrebne mere kako bi se osiguralo da poverljive informacije ostanu zaštićene. U svetlu ovih događaja, jasno je da će se pritisak na zvaničnike koji odaju poverljive podatke samo povećavati, a pravne i administrativne mere će se nastaviti razvijati u cilju zaštite nacionalne bezbednosti.
