Turska će početi osiguravati bezbednost izvan svojih južnih granica i eliminisati terorističke pretnje koje dolaze iz tih regiona od 2025. godine, izjavio je predsednik Redžep Tajip Erdogan na kongresu svoje vladajuće Stranke pravde i razvoja (AK) u provinciji Balikesir. On je takođe pohvalio podršku Turske u padu bivšeg sirijskog predsednika Bašara al Asada, ističući da je zemlja podržala bratske veze i izašla kao pobednik. Erdogan je naglasio da je Turska prošla test humanosti sa visokim ocenama od pada Asadovog režima.
Od pada Asadovog režima, Turska je izvršila nekoliko napada na kurdske militante u Siriji, uključujući pripadnike Narodnih odbrambenih jedinica (YPG), koje smatra produžetkom Radničke partije Kurdistana (PKK). PKK, koju Turska, Evropska unija i Sjedinjene Države smatraju terorističkom organizacijom, započela je oružanu pobunu protiv turske države 1984. godine, a u tom sukobu je do sada ubijeno 40.000 ljudi.
Ankara je nedavno istakla da YPG mora da se rasformira, tvrdeći da nema mesta za tu grupu u budućnosti Sirije. Turska redovno sprovodi prekogranične vazdušne napade i vojne operacije usmerene na PKK, a trenutne operacije su deo tekućih sukoba između frakcija u Siriji koje podržava Turska i YPG, prema agenciji Reuters.
Erdoganove izjave dolaze u vreme kada su tenzije između Turske i kurdske grupe pojačane, posebno nakon što je Turska prošle godine pokrenula vojnu operaciju na severoistoku Sirije kako bi protjerala YPG iz oblasti duž granice. Turska smatra YPG terorističkom grupom povezanom sa PKK, koja je decenijama vodila pobunu protiv turske vlade.
Turska je takođe bila ključna figura u sukobima u Siriji, podržavajući različite opozicione grupe u borbi protiv Asadovog režima. Erdogan je istakao da je Turska podržala narod Sirije u njihovoj borbi za slobodu i demokratiju.
Međutim, Erdoganove najave o osiguravanju bezbednosti izvan svojih granica i eliminisanju terorističkih pretnji dolaze u vreme kada se Turska suočava sa brojnim unutrašnjim i spoljnopolitičkim izazovima. Zemlja se suočava sa ekonomskim teškoćama, jer je turska lira pala u vrednosti, dok se odnosi sa Zapadom pogoršavaju zbog pitanja ljudskih prava i demokratije.
Turska takođe ima složene odnose sa susednim zemljama, posebno sa Grčkom, sa kojom se sukobljava oko teritorijalnih sporova u Egejskom moru. Odnosi sa EU su takođe napeti, posebno zbog pitanja migracije i pristupanja Turske Evropskoj uniji.
Erdoganove najave o osiguravanju bezbednosti izvan granica Turske mogu dodatno komplikovati odnose zemlje sa njenim međunarodnim partnerima, posebno sa Sjedinjenim Državama i Evropskom unijom. Turska će morati da balansira između svojih spoljnopolitičkih interesa i međunarodnih obaveza kako bi osigurala stabilnost u regionu.
U međuvremenu, reakcije na Erdoganove najave su podeljene, sa nekima podržavajući njegove napore da osigura bezbednost zemlje i regiona, dok drugi izražavaju zabrinutost zbog mogućih posledica po regionalnu stabilnost i ljudska prava. Erdogan će morati da pažljivo balansira između unutrašnjih i spoljnopolitičkih izazova kako bi osigurao bezbednost i stabilnost u Turskoj i regionu.
U svakom slučaju, Erdoganove najave o osiguravanju bezbednosti izvan granica Turske i eliminaciji terorističkih pretnji dolaze u vreme kada zemlja prolazi kroz turbulentne periode i suočava se sa brojnim izazovima. Erdogan će morati da preduzme konkretne korake kako bi osigurao bezbednost zemlje i regiona, ali istovremeno da poštuje međunarodne norme i vrednosti ljudskih prava.
