Turska je u četvrtak odbacila međunarodne „osude“ u vezi sa hapšenjem gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua, kao i protestima koji su usledili. Vlasti su saopštile da su uhapsile skoro 1.900 ljudi zbog učešća u demonstracijama. Imamoglu, koji je najveći politički rival turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i koji je u nekim anketama imao prednost, uhapšen je u nedelju i pritvoren do suđenja zbog optužbi za korupciju.
Njegovo hapšenje izazvalo je, prema izveštajima medija, najveće antivladine proteste u poslednjoj deceniji. Vodeća opoziciona stranka, Republikanska narodna stranka (CHP), zajedno sa drugim opozicionim strankama i organizacijama za ljudska prava, optužila je vlasti da je slučaj protiv gradonačelnika „politizovan pokušaj da se ukloni potencijalna izborna pretnja za Erdogana“.
Vlada Turske negira bilo kakav uticaj na pravosudni sistem, tvrdeći da su sudovi nezavisni. Ministar pravde Jilmaz Tunč izjavio je u Istanbulu da je Ankara zatražila od svojih evropskih partnera da deluju sa „zdravim razumom“, naglašavajući da ozbiljnost optužbi protiv Imamoglua zahteva njegovo hapšenje. Tunč je takođe naglasio da vlasti ne žele hapšenje bilo kog političara, ali da to može da se desi ukoliko postoji dokaz o prekršaju.
Od početka protesta, ministar unutrašnjih poslova Ali Jerlikaja saopštio je da je uhapšeno 1.879 osoba, dok je 260 njih pritvoreno do suđenja. On je dodao da je 489 osoba pušteno, dok su 662 osobe još uvek u procesu, a 150 policajaca je povređeno tokom sukoba.
Organizacije za ljudska prava pozvale su Tursku da istraži, kako su naveli, prekomernu upotrebu sile od strane policije, dok su zapadne zemlje izrazile zabrinutost zbog „demokratskog nazadovanja“ u zemlji.
Protesti su izbili kao odgovor na hapšenje Imamoglua, koji je bio popularan među građanima Istanbula. Njegova stranka je na prošlim izborima osvojila vlast u najvećem gradu Turske, što je bio značajan poraz za Erdogana i njegovu vladajuću stranku, AKP. U poslednjim anketama, Imamoglu je imao dobre izglede da se takmiči protiv Erdogana na predsedničkim izborima koji se očekuju sledeće godine.
Hapšenje Imamoglua i masovno hapšenje demonstranata izazvalo je osude širom sveta. Mnoge zapadne zemlje su pozvale Tursku da poštuje ljudska prava i slobodu okupljanja. Opozicija u zemlji smatra da vlasti koriste pravosudni sistem kao alat za suzbijanje političkih protivnika, što dodatno pogoršava već nestabilnu političku situaciju u Turskoj.
U međuvremenu, turski ministar unutrašnjih poslova je rekao da će vlasti nastaviti da sprovode zakone i da neće tolerisati nasilje na ulicama. On je dodao da će biti preduzete mere protiv svih koji se budu ponašali nasilno tokom protesta, naglašavajući da je pravni sistem u Turskoj sposoban da se bori protiv kriminala i korupcije.
Ova situacija dolazi u vreme kada Turska suočava brojne izazove, uključujući ekonomske probleme, visoku inflaciju i rastuću nezaposlenost. Mnogi analitičari smatraju da bi hapšenje Imamoglua moglo dodatno pogoršati političku klimu u zemlji i izazvati još veće nezadovoljstvo među građanima.
Dok se protesti nastavljaju, jasno je da će Turska morati da se suoči sa pitanjima ljudskih prava i demokratije, kao i sa sopstvenim unutrašnjim nesuglasicama koje prete da dovedu u pitanje stabilnost zemlje. U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica će pažljivo pratiti razvoj situacije u Turskoj i reagovati na potencijalne pretnje demokratiji.
