Turska planira da započne proces restauracije kupole na Aja Sofiji, jednom od najpoznatijih istorijskih zdanja na svetu, koje datira više od 1.486 godina. Ovaj projekat, prema rečima stručnjaka, biće jedan od najvećih poduhvata obnove ovog monumentalnog objekta.
Aja Sofija je prvobitno bila najveća hrišćanska crkva u Vizantijskom carstvu sve do 1453. godine, kada je osvojena od strane otomanskog sultana Mehmeda II. Nakon osvajanja, Aja Sofija je postala džamija i ostala je u toj funkciji narednih 500 godina. Tokom prošlog veka, 1935. godine, pod sekularnom vlašću Turske Republike, Aja Sofija je preuređena u muzej. Međutim, 2020. godine, predsednik Turske, Redžep Tajip Erdogan, vratio joj je prvobitnu namenu kao džamije.
Prema rečima umetničke istoričarke Asnu Bilban Jalcin, proces restauracije kupole biće izazovan, ali će otvoriti novo poglavlje u istoriji Aja Sofije. „To zdanje je zaista puno iznenađenja jer ponekad stvari krenu u pravcu u kojem ne očekujete“, izjavila je ona za Rojters. Fokus će biti na ojačavanju slabih strukturalnih tačaka koje su uočene tokom simulacija razornog zemljotresa, s obzirom na to da je Turska poznata kao trusno područje.
Stručnjaci su naglasili da će Aja Sofija ostati otvorena za vernike i turiste tokom radova na restauraciji. Ipak, nisu mogli precizirati kada će radovi biti završeni, s obzirom na moguće probleme uzrokovane vremenskim prilikama ili nepredviđenim dodatnim radovima.
Aja Sofija se neprestano suočava sa izazovima očuvanja, s obzirom na to da je tokom vekova pretrpela razne promene u funkciji i strukturi. Ova restauracija kupole je od suštinskog značaja za očuvanje njenog kulturnog nasleđa. Očekuje se da će radovi doprineti stabilnosti zgrade, što je ključno za njenu dugoročnu očuvanost.
Projekat restauracije je značajan ne samo zbog tehničkih aspekata, već i zbog simboličkog značaja Aja Sofije kao mesta susreta različitih kultura i religija. U svetlu nedavnih političkih i društvenih previranja u Turskoj, obnova ovog zdanja može se posmatrati kao način da se ojača nacionalni identitet i kulturno nasleđe.
Iako je restauracija kupole izazov, stručnjaci veruju da će rezultati biti vredni truda. Očekuje se da će se tokom radova otkriti nova saznanja o arhitekturi i istoriji Aja Sofije, što može doprineti boljem razumevanju ovog jedinstvenog zdanja.
Osim toga, radovi na restauraciji će uključivati i istraživanja koja će pomoći u identifikaciji i očuvanju originalnih elemenata zgrade, što je ključno za očuvanje njenog autentičnog izgleda i funkcije. U tom smislu, Aja Sofija ostaje simbol ne samo verskog, već i kulturnog nasleđa koje prevazilazi granice Turske.
Turska vlada je već uložila značajna sredstva u očuvanje kulture i istorije, a ovaj projekat je samo jedan od mnogih koji se realizuju u zemlji. Aja Sofija, kao jedan od najvažnijih spomenika, zaslužuje posebnu pažnju i resurse kako bi se osigurala njena očuvanost za buduće generacije.
U svetu koji se brzo menja, Aja Sofija ostaje stabilna tačka, s bogatom istorijom koja se i dalje piše. Restauracija kupole predstavlja ne samo fizičku obnovu, već i obnovu kolektivnog sećanja i identiteta, što je od suštinskog značaja za sve koji se povezuju s ovim jedinstvenim mestom.
