Turske akcije i obveznice beleže pad treći dan zaredom nakon hapšenja gradonačelnika Istanbula, Ekrema Imamoglua, koji je jedan od glavnih opozicionih političara i rival turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Ovo hapšenje izazvalo je talas protesta širom zemlje, a situacija na finansijskim tržištima odražava nesigurnost i zabrinutost investitora.
Uprkos ranijim najavama o smanjenju kamatnih stopa, trenutni događaji su naterali Centralnu banku Turske (TCMB) da preispita svoju monetarnu politiku. Kamatne stope na prekonoćne pozajmice su porasle na 46 odsto, dok je turska lira nastavila da gubi vrednost u odnosu na dolar. Ova situacija dodatno otežava ekonomske izglede zemlje, jer se troškovi osiguranja duga od neplaćanja povećali za 18 baznih poena, dostigavši najviši nivo od marta 2024. godine.
Stručnjaci ističu da je hapšenje Imamoglua dodatno pogoršalo već tešku situaciju u turskoj ekonomiji. Mnogi analitičari smatraju da su nade da će TCMB na sastanku 17. aprila smanjiti kamate praktično uništene. Banka je 6. marta smanjila referentnu kamatnu stopu za 250 baznih poena, međutim, trenutni politički i ekonomski pritisci mogli bi je primorati da preispita ovu odluku.
U februaru je godišnja stopa inflacije u Turskoj opala na 39 procenata, što je najniži nivo u poslednjih 20 meseci. Ova promena je pružila određenu nadu, ali trenutni ekonomski problemi, uključujući pad kursa lire i povećanje kamatnih stopa, stavljaju dodatni pritisak na potrošače i biznise. U tom kontekstu, TCMB je najavila da će pooštriti monetarnu politiku ukoliko dođe do značajnog pogoršanja inflacije, što ukazuje na nestabilnost na tržištu.
Proteste koji su izbili nakon hapšenja Imamoglua ukazuju na rastuće nezadovoljstvo među građanima, koji se suočavaju sa sve većim troškovima života i ekonomskom nesigurnošću. Opozicija je pozvala na veće angažovanje građana kako bi se suprotstavili režimu koji, prema njihovim rečima, guši demokratiju i slobode. Ulice Istanbula bile su ispunjene demonstrantima koji su tražili oslobađanje gradonačelnika i povratak na demokratske principe.
U svetlu ovih događaja, finansijski analitičari upozoravaju da bi turska ekonomija mogla ući u još dublje probleme ako se situacija ne stabilizuje. Većina investitora strahuje od daljih političkih turbulencija koje bi mogle dodatno destabilizovati tržište i pogoršati ekonomske izglede. S obzirom na trenutnu situaciju, mnogi se pitaju kako će Centralna banka reagovati na sve veće pritiske i da li će biti sposobna da obuzda inflaciju i stabilizuje liru.
U zaključku, hapšenje Ekrema Imamoglua izazvalo je ozbiljnu krizu u Turskoj, ne samo političku, već i ekonomsku. Sa rastućim kamatnim stopama i padom lire, situacija se čini sve nepovoljnijom za obične građane, dok protesti i nezadovoljstvo rastu. Centralna banka će morati brzo da deluje kako bi stabilizovala ekonomiju i povratila poverenje investitora i građana. U ovom trenutku, budućnost turske ekonomije izgleda sve neizvesnije, a politička situacija ostaje ključni faktor koji će uticati na ekonomski razvoj zemlje.
