Vrhovni tužilac Oklahome, Džentner Dramond, zatražio je od američkog saveznog Biroa za zatvore da izvrši transfer zatvorenika Džordža Džona Hensona u državni zatvor, kako bi mogao da bude pogubljen zbog svoje uloge u otmici i ubistvu 77-godišnje žene 1999. godine. Ova informacija je potvrđena od strane agencije AP.
Džordž Džon Henson, koji ima 60 godina, osuđen je na smrtnu kaznu u okrugu Talsa, Oklahoma, nakon što je proglašen krivim za otmicu i ubistvo Meri Bouls, koja je oteta iz tržnog centra u Talsi zajedno sa saučesnikom. Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti zbog brutalnosti zločina i starosti žrtve. Henson takođe izdržava doživotnu kaznu zbog više saveznih optužbi, uključujući i to što je bio označen kao „profesionalni“ kriminalac, što je dodatno otežalo njegovu situaciju.
Tužilac Dramond se pozvao na izvršnu naredbu bivšeg predsednika Donalda Trampa, koja je ukazivala na to da Ministarstvo pravde SAD treba aktivnije da podrži primenu smrtnih kazni. Ovaj zahtev dolazi u vreme kada se u Oklahomi intenzivno razmatra primena smrtne kazne, posebno nakon što je država ponovo pokrenula pogubljenja u oktobru 2021. godine, nakon moratorijuma koji je usledio zbog problema sa primenom smrtonosnih injekcija 2014. i 2015. godine.
Dramond je također istakao da je prethodni tužilac Oklahome, Džon O’Konor, ranije tražio transfer Hensona, ali je suočen sa otporom od strane Biroa za zatvore tokom administracije predsednika Džozefa Bajdena. Tadašnji regionalni direktor agencije, Eriberto Teljes, izjavio je da transfer zatvorenika nije u javnom interesu, na što je Dramond reagovao nazivajući to „strašnim“.
Oklahoma je od ponovnog pokretanja smrtne kazne izvršila pogubljenje 15 zatvorenika, a sledeće pogubljenje je zakazano za 20. mart. Ova situacija ukazuje na nastavak i potencijalno povećanje aktivnosti vezanih za smrtne kazne u Oklahomi, što se može posmatrati kao deo šireg trenda u nekim američkim državama koje žele da povrate smrtnu kaznu kao sredstvo za kažnjavanje najtežih zločina.
S obzirom na to da je slučaj Hensona izazvao značajnu pažnju, mnogi u javnosti imaju pomešane osećaje o primeni smrtnog kazne. Dok neki smatraju da je to neophodno za pravdu i kao sredstvo odvraćanja od budućih zločina, drugi se protive smrtnom kazni iz moralnih, etičkih ili praktičnih razloga, ukazujući na potencijalne greške u pravosudnom sistemu koje su mogle dovesti do pogrešnih presuda.
Ovaj slučaj takođe otvara šira pitanja o pravdi, kazni i ljudskim pravima u kontekstu američkog pravosudnog sistema. Kritičari smrtne kazne često ističu da je sistem pristrasan i da su siromašniji i manjinske grupe nesrazmerno pogođene, dok pristalice veruju da je smrtnu kaznu potrebno zadržati kao opciju za najteže zločine.
S obzirom na sve veći pritisak na pravosudne vlasti u Oklahomi, kao i na federalnom nivou, pitanje primene smrtne kazne će verovatno ostati u centru pažnje javnosti i aktivista za ljudska prava. U međuvremenu, Džordž Džon Henson ostaje u zatvoru, a njegovo pogubljenje, ukoliko do njega dođe, može postati simbol šire debate o pravdi i kazni u Americi.
Ukratko, situacija oko Hensona osvetljava složene aspekte pravosudnog sistema u SAD-u, uključujući različite stavove o smrtnoj kazni, kao i izazove sa kojima se suočavaju tužioci i zatvorske vlasti u nastojanju da sprovedu pravdu.
