Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, zatražio je da se njegov portret, koji se nalazi u Kapitolu savezne države Kolorado, ukloni. Tramp je izrazio nezadovoljstvo zbog izgleda portreta, tvrdeći da je „namerno izobličen“ kako bi izgledao loše. Ovaj portret naslikao je umetnik Sara Bordman tokom Trampovog prvog predsedničkog mandata, a postavljen je 2019. godine.
Republikanci iz Kolorada su prikupili više od 10.000 dolara putem platforme GoFundMe kako bi angažovali Bordman da naslika portret Trampa u tehnici ulje na platnu. Ova umetnica je takođe naslikala portret bivšeg predsednika Baraka Obame, koji se takođe nalazi u koloradskom Kapitolu. Portret Trampa je postavljen zajedno sa portretima drugih predsednika, a jedan od njegovih pristalica je izjavio da mu portret „služi na veliku čast“.
Međutim, u objavi na svojoj društvenoj mreži, Tramp je istakao da bi radije voleo da u Kapitolu ne bude nikakvih slika nego da ostane ova koja je sada tu. On je naglasio da niko ne voli loše slike ili fotografije sebe, te da je portret u Koloradu naslikan tako da ga izobliči do nivoa koji nikada ranije nije video. Tramp je smatrao da je to urađeno s namerom od strane guvernera Kolorada, Džareda Polisa, koji pripada demokratskoj stranci.
U trenutku pisanja ovog članka, portret se još uvek nalazio na svom mestu, a umetnica Bordman nije davala izjave, osim što je ranije rekla da je važno da njeni prikazi Obame i Trampa izgledaju „apolitično“. Portparolka guvernera Kolorada, Šelbi Viman, izjavila je da je guverner sa iznenađenjem saznao da je predsednik Sjedinjenih Američkih Država poklonik koloradskog Kapitola i njegovih umetnina. Ona je dodala da cene interesovanje predsednika i svakoga drugoga za njihovu kapitolsku zgradu, kao i da se nadaju da će unaprediti iskustvo posetilaca.
Ova situacija je dodatno osvetlila tenzije između Trampa, kao predstavnika republikanske stranke, i demokratama u Koloradu, koji su na vlasti. Trampovi kritičari često ukazuju na njegovu sklonost ka kontroverzama, dok se njegovi pristalice često bore protiv onoga što smatraju nepravednim napadima na njega i njegovu administraciju.
Stranačka podela u Sjedinjenim Američkim Državama, posebno u kontekstu Trampove administracije, često je bila na tapetu u medijima. Različiti predsednički portreti u državnim institucijama mogli bi se smatrati simbolima političke borbe koja se vodi između različitih ideologija i vrednosti. U ovom slučaju, portret Donalda Trampa u Koloradu postao je predmet rasprava o umetničkom izražavanju, političkoj pristrasnosti i identitetu američkih vođa.
Umetnost u javnim institucijama često izaziva kontroverze, ali takođe služi i kao ogledalo društvenih i političkih kretanja. Portret Trampa u Koloradu nije samo slika jednog čoveka; on predstavlja širi narativ o trenutnim politikama, identitetu i vrednostima koje se predlažu u američkom društvu. Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi da li će guverner Kolorada uzeti u obzir Trampov zahtev ili će portret ostati na svom mestu kao deo istorije i političkog identiteta države.
U zaključku, ova situacija ukazuje na složenost odnosa između umetnosti, politike i javnog mnjenja. Trampov zahtev za uklanjanje portreta može se posmatrati kao refleksija njegovog stava prema percepciji i predstavljanju sebe, ali i kao deo šireg dijaloga o tome kako se politički lideri prikazuju u javnom prostoru. Umetnost, kao što je portret u Koloradu, ima moć da pokrene rasprave o identitetu, političkim vrednostima i društvenim normama koje oblikuju američko društvo.
