U Budisavi je 21. februara, na Međunarodni dan maternjeg jezika, obeležen na poseban način u ogranku Gradske biblioteke. Nastavnica srpskog jezika, Vujka Kvrgić, okupila je svoje bivše i sadašnje učenike u ovoj instituciji, koja je poznata kao hram pisane reči. Okruženi knjigama na srpskom i drugim jezicima, učesnici su učinili ovaj dan nezaboravnim.
U okviru događaja, bivši đaci su pred brojnim posetiocima, među kojima su bila i njihova deca, čitali svoje pismene radove iz maternjeg jezika koje je nastavnica Vujka pažljivo čuvala tokom godina. Ovaj susret predstavljao je svojevrsni vremeplov i priliku da se pokaže umeće i sklonost prema pisanoj reči, kako sadašnjih, tako i nekadašnjih generacija.
„Raduje me što moji đaci vole da čitaju, ali i da pišu,“ istakla je ponosno Vujka Kvrgić, dodajući da je u vreme modernih tehnologija okupljanje povodom obeležavanja maternjeg jezika veliki blagoslov. „Tu su nekadašnji đaci koji su lepo pisali o maternjem jeziku, ali i drugim temama, a deci nekih od njih sada predajem. Zato sam odlučila da ovaj dan obeležimo tako što će i jedni i drugi čitati svoje pismene radove.“
Tokom događaja su se mogli čuti zanimljivi radovi učenika, kao i njihova razmišljanja na različitim jezicima: srpskom, mađarskom, češkom, engleskom i nemačkom, pokazujući lepotu različitosti. Iz svih radova prožimala je zajednička tema – ljubav prema maternjem jeziku, njegovoj istoriji i tradiciji, kao i obećanje da će ga čuvati za buduće generacije. Kako su naglasili, maternji jezik vide kao most između prošlosti i budućnosti.
Branislav Polić, jedan od bivših učenika, imao je priliku da pred sadašnjim osnovcima, među kojima je bila i njegova ćerka Ana, pročita svoj rad na temu „Moć reči i jezika“, koji je napisao 1997. godine. „Zaista sam obradovan što je nastavnica sačuvala taj pismeni, koji sam, moram priznati, i zaboravio posle toliko godina,“ rekao je Polić uzbuđenim glasom. Dok je njegovoj ćerki Ani čitala njen pismeni rad, dodao je da je bilo zanimljivo podsetiti se ličnih razmišljanja i shvatanja sa ove vremenske distance. „Slušajući radove mladih naraštaja, ubeđen sam da među sadašnjim generacijama ima mnogo dece koja vole da čitaju i pišu, što ohrabruje.“
Nikolina Slokar, bibliotekar u ogranku Gradske biblioteke u Budisavi, koja je učestvovala u organizovanju ovog događaja, istakla je značaj maternjeg jezika. „Maternji jezik je onaj koji se prvi nauči odrastajući u porodici, gde je maternji jezik jezik njihovih roditelja,“ kazala je. U porodicama sa više nacionalnosti, često se događa da deca osećaju i vole više jezika, smatrajući ih maternjim. „Što više jezika znamo, postajemo bogatiji duhovno, razumniji i tolerantniji. Treba da čuvamo i negujemo svoj maternji jezik,“ naglasila je Slokar.
Ovaj događaj u Budisavi ne samo da je obeležio Međunarodni dan maternjeg jezika, već je i podsetio sve učesnike na važnost očuvanja jezika i tradicije. Kroz razmenu misli i dela, stvorena je veza između prošlosti i budućnosti, kao i između različitih generacija. U današnje vreme, kada su moderna tehnologija i društvene mreže sve prisutnije, ovakvi trenuci su dragoceni podsetnici na lepotu i snagu pisane reči.
