Republički geodetski zavod (RGZ) je objavio da je godišnja stopa rasta cena stanova u Srbiji za četvrto tromesečje 2024. godine iznosila 5,05 procenata. Ovo predstavlja blago povećanje u odnosu na prethodni period, kada je stopa rasta iznosila 4,91 procenat u trećem tromesečju 2023. godine. Ove brojke ukazuju na nastavak umerenog međugodišnjeg rasta cena stanova, koji je održavan na sličnom nivou tokom cele godine.
U četvrtom tromesečju 2024. godine, segment starogradnje beleži međugodišnji rast cena od 4,78 procenata, što je povećanje u odnosu na 4,68 procenata u prethodnom tromesečju. S druge strane, novogradnja, odnosno kupovina stanova od investitora, beleži još veći međugodišnji rast cena, sa 5,52 procenata u četvrtom tromesečju, u poređenju sa 5,30 procenata iz trećeg tromesečja.
Ove informacije sugerišu da tržište nekretnina u Srbiji ostaje stabilno, a rast cena ukazuje na potražnju koja i dalje prevazilazi ponudu. U kontekstu ekonomskih izazova i inflacije, rast cena stanova može biti indikativan za jačanje ekonomije, ali i za nedostatak dostupnih stanova na tržištu.
Analitičari smatraju da su različiti faktori doprineli ovom rastu cena. Prvo, niska kamatna stopa na stambene kredite, koja je podstakla kupovinu stanova, kao i povećana potražnja za nekretninama u urbanim sredinama. Osim toga, ulaganja u infrastrukturu i razvoj gradskih područja takođe su doprinela povećanju atraktivnosti stanovanja u ovim regijama.
Na tržištu nekretnina, starogradnja je često povoljnija opcija za kupce, dok novogradnja privlači one koji traže savremene sadržaje i bolje uslove stanovanja. Povećanje cena u novogradnji može se pripisati i rastu troškova izgradnje, uključujući cene materijala i radne snage. Prema rečima stručnjaka, ova situacija može stvoriti razlike u pristupu stanovanju, gde će stariji objekti postati privlačniji za one sa ograničenim budžetima.
Osim toga, demografski trendovi i migracije ka većim gradovima takođe utiču na potražnju za stanovima. Mnogi mladi ljudi i porodice odlučuju da se presele u urbanizovana područja u potrazi za boljim poslovnim prilikama i kvalitetnijim životom, što dodatno pogoršava situaciju sa dostupnošću stanova.
Uprkos pozitivnim pokazateljima rasta cena, postoji i zabrinutost da bi ovakav trend mogao postati neodrživ u budućnosti. Ukoliko se cene nastave povećavati, to bi moglo otežati pristup stanovanju za mnoge građane, posebno za mlade koji tek započinju svoj život. Mnogi se pitaju koliko će tržište nekretnina ostati stabilno i da li će doći do eventualnog usporavanja rasta ili čak pada cena.
U narednom periodu, očekuje se da će RGZ nastaviti sa praćenjem kretanja cena nekretnina, kako bi pružio tačne i pravovremene informacije o stanju na tržištu. Ove informacije su ključne za investitore, kupce, ali i za donosioce odluka koji treba da razumeju dinamiku tržišta nekretnina u Srbiji.
U zaključku, tržište nekretnina u Srbiji se suočava sa izazovima, ali i prilikama. Rastuće cene stanova ukazuju na potražnju i ekonomsku stabilnost, dok istovremeno postavljaju pitanja o dostupnosti stanovanja za širu populaciju. Kako se tržište bude razvijalo, važno je pratiti trendove i prepoznati potencijalne rizike koji mogu uticati na buduće kretanje cena.
