Broj kompanija koje su proglasile bankrot u Evropskoj uniji povećan je za 3,1 odsto u drugom tromesečju 2024. godine u odnosu na prvi kvartal, dok je broj registracija novih firmi u istom periodu pao za 2,1 odsto. Kada se analizira situacija po sektorima, najveći porast broja stečajeva zabeležen je u građevinarstvu sa 3,8 odsto, finansijskim delatnostima sa 2,6 odsto, trgovini sa 2,4 odsto i industriji sa 1,6 odsto.
Sa druge strane, broj bankrota u Evropskoj uniji je kvartalno pao u sektoru informacija i komunikacija za 4,8 odsto, transportu za 1,6 odsto, ugostiteljstvu za 1,1 odsto i obrazovanju i društvenim delatnostima za jedan odsto. Ovi podaci su objavljeni danas od strane Evrostat-a.
Ovi statistički podaci jasno pokazuju kako sektorima koji su povezani sa direktnom potrošnjom, poput trgovine i ugostiteljstva, i dalje teško pada oporavak nakon pandemije COVID-19. Sa druge strane, sektori poput informacija i komunikacija i transporta su pokazali znakove oporavka i otpornosti na ekonomske turbulencije.
Bankroti kompanija imaju ozbiljne posledice na tržište rada i ekonomiju u celini. Gubitak radnih mesta, smanjenje potrošnje i povećanje nezaposlenosti su samo neki od negativnih efekata koji mogu nastati usled bankrota velikog broja kompanija. Zbog toga je važno pratiti ove statistike i preduzeti adekvatne mere za podršku osetljivim sektorima.
Evropska unija je preduzela brojne mere podrške privredi tokom pandemije, kao što su subvencije za očuvanje radnih mesta, olakšice u plaćanju poreza i finansijske injekcije za preduzeća koja su pogođena krizom. Međutim, ovi podaci pokazuju da su neki sektori i dalje pod velikim pritiskom i da će biti potrebne dodatne mere podrške kako bi se omogućio njihov oporavak.
Oporavak privrede nakon pandemije COVID-19 će biti dugotrajan proces i zahtevaće koordinisane napore kako države članice, tako i same Evropske unije. Važno je da se pravovremeno prepoznaju problematični sektori i preduzmu konkretne akcije kako bi se sprečilo dalje pogoršanje ekonomske situacije.
Ujedno, važno je raditi na jačanju otpornosti privrede na buduće ekonomske šokove, kroz diversifikaciju privrede, jačanje konkurentnosti i unapređenje poslovnog okruženja. Samo na taj način će se omogućiti stabilan rast i razvoj evropske privrede u budućnosti.
U zaključku, statistički podaci o broju bankrota kompanija u Evropskoj uniji ukazuju na kompleksnu situaciju u privredi i potrebu za daljim merama podrške osetljivim sektorima. Važno je da se države članice i Evropska unija usklade u svojim naporima kako bi se omogućio brz oporavak privrede i sprečili negativni efekti bankrota kompanija na tržište rada i ekonomiju u celini.
