U Holandiji je zabeležen nagli porast broja lažnih nagih fotografija koje su generisane uz pomoć veštačke inteligencije (AI). Prema podacima stručnog centra Oflimits, broj takvih slika skočio je na 59 tokom 2024. godine, u poređenju sa samo devet slučajeva iz 2023. godine. Ova alarmantna statistika izazvala je ozbiljnu zabrinutost među stručnjacima i organizacijama koje se bave zaštitom prava žrtava. Kako piše NL Tajms, fenomen „dipfejk“ fotografija, koje su stvorene korišćenjem raznih aplikacija, postaje jedan od najbrže rastućih oblika online zlostavljanja.
Osim porasta broja generisanih slika, stručnjaci su takođe ukazali na to da je dostupnost ovih usluga koje koristi AI porasla za 45%. Identifikovano je 47 različitih aplikacija i veb stranica koje omogućavaju korisnicima da pošalju svoje fotografije i dobiju digitalno izmenjene verzije bez odeće. Ove platforme nude usluge koje se često predstavljaju kao zabavne ili šale, ali u stvarnosti predstavljaju ozbiljan oblik seksualnog nasilja.
Stručnjaci za zaštitu prava žena upozoravaju da se ovakvi postupci ne mogu smatrati šalom. Naime, žene čine 99% prijavljenih žrtava ovih lažnih nagih fotografija, što dodatno ukazuje na ozbiljnost situacije. Mnoge žrtve se suočavaju sa dubokim emocionalnim i psihološkim posledicama zbog ovakvog zlostavljanja.
Ova tema je postala predmet ozbiljnih rasprava, kako u Holandiji, tako i širom sveta. Aktivisti i stručnjaci apeliraju na donošenje strožih zakona i propisa koji bi omogućili bolju zaštitu žrtava i kažnjavanje počinilaca. U mnogim slučajevima, žrtve se osećaju bespomoćno, jer su aplikacije i veb stranice koje omogućavaju ovakvu vrstu zloupotrebe često teške za regulisanje i kontrolišu se iz inostranstva.
Osim pravnih rešenja, stručnjaci naglašavaju važnost edukacije i podizanja svesti o ovoj temi. Mnogi korisnici nisu svesni potencijalnih opasnosti koje dolaze sa korišćenjem takvih aplikacija i usluga. Stoga, edukacija o digitalnom identitetu i privatnosti postaje ključno pitanje u borbi protiv ovakvih oblika online nasilja.
U svetlu ovih dešavanja, organizacije koje se bave pravima žena i internet sigurnošću pozivaju na hitnu akciju i saradnju između vlada, tehnoloških kompanija i nevladinih organizacija. Samo zajedničkim naporima može se stvoriti sigurnije online okruženje, gde će žrtve biti zaštićene, a počinioci kažnjeni za svoja dela.
Kao deo borbe protiv ovakvih zloupotreba, važno je da društvo prepozna da su ovakve aktivnosti ozbiljan oblik seksualnog nasilja. U tom smislu, neophodno je pružiti podršku žrtvama, ali i raditi na prevenciji kroz edukaciju i informisanje šire javnosti. Uloga društva u ovom procesu je ključna, jer svako od nas može igrati ulogu u stvaranju sigurnijeg i pravednijeg digitalnog prostora.
Konačno, slučaj Holandije može poslužiti kao upozorenje i poziv na akciju za druge zemlje da prepoznaju i reše slične probleme. Borba protiv digitalnog nasilja je izazov koji zahteva kolektivne napore, ali je moguće doći do rešenja koja će osigurati sigurnost i zaštitu za sve korisnike interneta.
