Nakon što su podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) otkrili da nema grupe lekova koji se danas ne falsifikuju na globalnom nivou, Pavle Zelić iz Agencije za bezbednost lekova Srbije (ALIMS) ističe da su tragične posledice od upotrebe falsifikovanih lekova u našoj zemlji, na sreću, retke. Prema Zelićevim rečima, više od 700.000 smrtnih slučajeva godišnje u svetu se dogodi od posledica substandardnih i lažnih lekova.
Najviše falsifikovanih lekova su antibiotici, lekovi za terapiju bola, psihoaktivni lekovi, lekovi za kancer, ali i tzv. “lifestyle” lekovi za mršavljenje, potenciju, jačanje organizma. U ovim lekovima se mogu naći različite štetne supstance poput antifriza, otrova za pacove, praha cigle, boje za puteve, laka za podove, teških metala, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Ministarstvo zdravlja Srbije i nadležna inspekcija za lekove i medicinska sredstva su ključni u borbi protiv nelegalnih lekova, uz podršku ALIMS-a u laboratorijskoj kontroli proizvoda. Građani se pozivaju da ne nabavljaju lekove van legalnog lanca snabdevanja, jer se u apotekama nalaze proizvodi koji su prošli kontrolu ALIMS-a i koji su kvalitetni, efikasni i bezbedni.
Predsednik Saveza privatnih apotekara Srbije, Dragutin Rajevac, ističe da se gotovo svaki lek koji kod nas nije dostupan, potražuje na nelegalan način. Najopasnije je nabavljati lekove putem interneta, uz nepredviđene posledice i rizike za zdravlje pacijenata.
Nelegalna nabavka lekova je posebno izražena u subsaharskoj Africi, jugoistočnoj Aziji i centralnoj i južnoj Americi, gde su neefikasni lekovi za životno ugrožavajuća stanja, poput malarije, žute groznice, HIV-a, najčešći uzrok štetnih posledica. U razvijenim zemljama, poput Srbije, ova pojava je ređa, ali postoji zabrinutost zbog kriminalnih grupa koje se bave i falsifikovanim lekovima za teže bolesti kako bi ostvarile veliku zaradu.
Legalna nabavka lekova u Srbiji može se obaviti isključivo u apotekama, a prema Zakonu o lekovima i drugim pravnim aktima, sve drugo predstavlja ilegalni promet i veliki rizik za zdravlje građana. Prema podacima SZO, više od 50 odsto lekova koji se prodaju preko interneta su lažni, čak i u zemljama gde je takav promet dozvoljen. Građani se pozivaju da ne dovode sebe i druge u nepotrebne rizike nabavljajući lekove koji su falsifikovani, već da se oslanjaju na legalne izvore nabavke lekova kako bi obezbedili svoje zdravlje i bezbednost.
