BEOGRAD – Evropska unija je u središte svoje ekonomske strategije za 21. vek stavila kritične sirovine poput litijuma, prepoznajući ih kao ključni resurs za očuvanje konkurentnosti i ostvarenje ciljeva zelene tranzicije. Litijum, koji se koristi u proizvodnji baterija za električna vozila i obnovljive izvore energije, postao je centralna tačka EU strategije za održivi razvoj.
Od 47 strateških projekata koje je EU odlučila da podrži, najviše ih se odnosi upravo na litijum. Ovaj trend ukazuje na sve veću važnost litijuma u globalnoj ekonomiji, kao i na potrebu za diversifikacijom izvora i snabdevanjem ovom kritičnom sirovinom. Evropska komisija je prepoznala da je bez adekvatnog pristupa litijumu teško ostvariti ciljeve smanjenja emisije ugljen-dioksida i prelazak na zelene tehnologije.
U tom kontekstu, širom Evrope se razvijaju novi rudnici i rafinerije litijuma. Od Francuske, preko Nemačke, do Finske i Portugala, ove zemlje ulažu značajne resurse u istraživanje i eksploataciju litijuma. Na primer, Francuska je već započela projekte koji uključuju izgradnju rudnika, dok Nemačka planira da otvori nekoliko rafinerija za preradu litijuma u narednim godinama.
Pored rudarenja, državne i privatne investicije ubrzavaju izgradnju gigafabrika za baterije. Ove fabrike su ključne za proizvodnju baterija koje će napajati električna vozila i druge uređaje, a njihova izgradnja je od esencijalnog značaja za postizanje ciljeva zelene tranzicije. EU je već započela saradnju sa nekim od vodećih proizvođača baterija kako bi osigurala stabilno snabdevanje potrebnim materijalima.
Značaj litijuma ne leži samo u njegovoj primeni u tehnologiji, već i u ekonomskom aspektu. Očekuje se da će potražnja za litijumom rasti eksponencijalno u narednim decenijama, što može doneti značajne ekonomske koristi zemljama koje ga proizvode. U tom smislu, EU se trudi da obezbedi svoje snabdevanje litijumom i smanji zavisnost od zemalja koje dominiraju na tržištu, kao što su Australija i Kina.
U međuvremenu, izazovi koji dolaze sa eksploatacijom litijuma ne smeju biti zanemareni. Ekološki uticaji rudarenja, kao i socijalna pitanja u zajednicama gde se ovi projekti sprovode, postavljaju dodatne prepreke koje EU mora da adresira. U tom smislu, postoji potreba za održivim praksama i regulativama koje će osigurati da se eksploatacija litijuma odvija na način koji neće ugroziti životnu sredinu ili lokalne zajednice.
Osim toga, EU se suočava sa konkurencijom iz drugih delova sveta, posebno iz Azije, gde zemlje poput Kine već imaju razvijenu infrastrukturu za proizvodnju baterija i litijumskih proizvoda. Ova konkurencija može predstavljati izazov za evropske projekte, ali i priliku za razvoj novih strategija i inovacija u industriji.
U svetlu ovih izazova i prilika, EU je odlučila da se fokusira na stvaranje jedinstvenog tržišta za litijum i povezane tehnologije, što uključuje jačanje saradnje između država članica i privatnog sektora. Ovaj pristup može pomoći u stvaranju stabilnijeg i održivijeg snabdevanja litijumom, kao i u povećanju konkurentnosti evropske ekonomije na globalnom tržištu.
Kao zaključak, litijum predstavlja ključni resurs za budućnost evropske ekonomije i zelenu tranziciju. EU prepoznaje njegovu važnost i aktivno radi na razvoju strategija koje će obezbediti potrebne resurse za postizanje zacrtanih ciljeva. U tom procesu, važno je pronaći ravnotežu između ekonomske koristi i očuvanja životne sredine, kako bi se osiguralo da razvoj litijumske industrije bude održiv i koristan za sve.
