Plaće u Švajcarskoj su ponovo postale tema rasprave, jer je jaz između najbolje i najgore plaćenih radnika u ovoj zemlji skočio u 2023. godini. Najplaćeniji menadžeri u proseku su zarađivali 143 puta više od svojih najslabije plaćenih radnika, što je znatno povećanje u odnosu na prethodne godine.
Prema izveštaju, najveća banka u zemlji, UBS, imala je najveći jaz u platama. Ove godine je kompenzacija generalnog direktora UBS-a Serđa Ermotija iznosila 14,4 miliona švajcarskih franaka, što je izazvalo kritike švajcarske ministarke finansija Karin Keler-Sater. Proizvođač lekova Novartis i proizvođač hrane Nestle takođe su imali velike razlike u platama između najbolje i najslabije plaćenih radnika.
U poređenju sa prošlom godinom u Britaniji, gde je prosečan izvršni direktor FTSE 100 zarađivao 120 puta više od nacionalne prosečne plate, jaz u platama u Švajcarskoj je na najvišem nivou od 2019. godine. Generalni direktori su tada zarađivali 148 puta više od najniže plaćenih radnika, prema Uniji.
Noemie Zurlinden, glavni ekonomista Unije, istakla je važnost bolje raspodele ekonomskih dobitaka u vreme kada troškovi života rastu. Ona je naglasila da nije opravdano da direktori zarađuju toliko više od običnih radnika te da je jaz između najbolje i najslabije plaćenih radnika u švajcarskoj privredi postao izuzetno veliki i da se sve više povećava.
Ovo pitanje postaje sve važnije u svetlu aktuelne situacije, gde su životni troškovi u porastu. Bolja raspodela ekonomskih dobitaka između direktora i radnika postaje imperativ kako bi se očuvala socijalna ravnoteža u zemlji.
Izveštaj o jazu između najbolje i najgorje plaćenih radnika u Švajcarskoj sigurno će nastaviti da bude tema rasprave u narednom periodu, dok se budu tražila rešenja za smanjenje ove nejednakosti i postizanje pravednije raspodele ekonomskih dobitaka u privredi zemlje.
