Tokom istraživanja sela Ba, kod Ljiga, arheolozi i etnolozi su naišli na iznenađujuće otkriće – letnje kolibe koje se koriste za ispašu stoke. Ove kolibe su otkrivene na jugoistočnim padinama Suvobora, u okviru projekta „Osamdeset godina Svetosavskog kongresa u selu Ba – kulturno nasleđe u funkciji održivog razvoja sela“. Istraživanje je sprovelo Udruženje za negovanje kulturnog nasleđa „Čelnik“ iz Ljiga, u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture i Međuopštinskim istorijskim arhivom Valjevo.
Arheolog Aleksandar Đukić, rukovodilac projekta, ističe da su u ataru sela Ba pronađene čak sedam aktivnih letnjih koliba. Seljani se u ove kolibe doseljavaju u proleće, obično aprilu i maju, kada dovode stoku na ispašu, jer u naseljenom delu sela nema dovoljno njiva i pašnjaka. Ove kolibe služe kao male kuće sa pomoćnim objektima za stoku, gde domaćini borave sve do kraja novembra, kada se vraćaju u selo na zimu.
Osim stočarstva, domaćini u tim područjima uzgajaju i maline. Đukić naglašava značaj ovog istraživanja, jer se ovakav način života održao samo u Ba, dok je pre bio prisutan u svim selima na padinama Valjevskih planina. Takođe, ovo otkriće je dragoceno za izradu Plana upravljanja područjem izuzetnih odlika Rajac, s obzirom na to da se svih sedam koliba nalazi na zaštićenom području, koje je prošireno odlukom Vlade Srbije u avgustu prošle godine.
Vlasnik jedne od najstarijih očuvanih koliba, Radoš Živanović, izrazio je zabrinutost da će njihovi naslednici, koji rade u firmama u Ljigu i drugim mestima, prestati da se bave stočarstvom na ovaj tradicionalan način. Đukić ukazuje da ostaje nada da će potražnja za vrhunskim proizvodima motivisati ljude da se vrate ovom načinu života, koji datira još od vremena Nemanjića, kada su mnoga sela imala svoje katune u planinama.
Iako je u savremenom svetu lakše hraniti stoku koncentratima i veštačkom hranom, Đukić naglašava da su ovi ljudi „poslednji Mohikanci“, spremni na život bez struje i telekomunikacija, ali u korist kvaliteta svojih proizvoda. Mleko krava koje pasu slobodne u planini je daleko kvalitetnije od mleka krava koje se uzgajaju u strogo kontrolisanim uslovima. Seljani su zadovoljni prodajom mlečnih proizvoda, jer kupci su spremni da plate više za kvalitet.
Tokom istraživanja, posebno dirljivo je bilo naići na napuštene kolibe, sa gotovo celokupno očuvanim pokućstvom, koje su podsećale na etnografske muzejske postavke. Na urušenim zidovima koliba i dalje su stajale uramljene fotografije njihovih vlasnika i ikone svetitelja zaštitnika. U dvorištima su se mogle videti stare košnice, oruđe za rad, kao i stabla starih sorti voća.
Ovo istraživanje ne samo da osvetljava bogato kulturno nasleđe sela Ba, već i ukazuje na važnost očuvanja tradicionalnog načina života koji se polako gubi. Dok se svet brzo menja, ovakve zajednice ostaju čvrsto vezane za svoje korene i tradiciju. Uvek postoji nada da će mlade generacije prepoznati vrednost ovog načina života i nastaviti da ga praktikuju, čuvajući tako kulturno nasleđe koje datira vekovima unazad.
U svetlu ovih otkrića, važno je da zajednica i institucije nastave da podržavaju ovakve projekte i da pomognu u očuvanju tradicija koje čine bogatstvo našeg kulturnog nasleđa. Samo kroz zajednički trud možemo očuvati jedinstvenu istoriju i tradiciju koja nas definiše.
