U poslednje vreme, pčelari iz Pomoravlja suočavaju se sa sve većim problemom falsifikovanog meda koji se pretežno uvozi, što ih je nagnalo da pokrenu inicijativu za analizu ovog proizvoda. Članovi Udruženja pčelara „Pomoravlje“ podržavaju odluku države da poveća kontrolu uvoznog meda, a nedavno je uzeto više od stotinu uzoraka koji će biti analizirani. Očekuje se da će rezultati ovih analiza uskoro biti objavljeni, a prošle godine je od 25 uzoraka, čak 22 utvrđena kao falsifikati, uprkos tome što su prodavnice i dalje pune ovog proizvoda.
Udruženje „Pomoravlje“ okuplja oko 130 pčelara koji zajedno poseduju više od deset hiljada pčelinjih društava. Prema rečima Bobana Mišića, predsednika udruženja, važno je podići svest o značaju pčela, koje su prirodni oprašivači i čije je postojanje ugroženo zbog neodgovorne upotrebe pesticida. „Bez pomoći pčelara, pčela u prirodi može preživeti samo jednu godinu“, naglašava Mišić.
U januaru ove godine, Srbija je dobila novu laboratoriju koja se bavi DNK analizom meda, što je jedinstveno u Evropi. Ova laboratorija je sada deo zvanične kontrole, što omogućava inspektorima da utvrde autentičnost meda. Mišić ističe da su falsifikatori postali veoma vešti te da su razvili tehnike koje otežavaju otkrivanje lažnog meda, osim u slučaju kristalizacije, koja ostaje jedinstvena za prirodni proizvod.
Pčelari se suočavaju i sa teškim ekonomskim uslovima. Cene otkupa meda su drastično pale, pa se kilogram bagremovog meda plaća samo 3,60 evra, dok livadski i suncokretov med dostiže cene od 1,60 do 1,80 evra. U prodavnicama, međutim, iste vrste meda prodaju se po cenama koje dostižu i 1.800 dinara po kilogramu. Pre samo nekoliko godina, kilogram meda mogao se prodati za između 4 i 7,2 evra, što je mnoge pčelare nagnalo da napuste ovaj posao.
Jovica Savić iz Bresja, koji više od 29 godina proizvodi razne vrste meda, suočava se sa sličnim problemima. Iako ima stalne mušterije, zbog velikih ulaganja i nesigurnog tržišta, ovaj posao postaje sve manje isplativ. Da bi preživeo, Daniel Janković iz Kalenovca, koji se bavio pčelarstvom sa 80 košnica, odlučio je da se prekvalifikuje i postane terapeut, dok njegova ćerka Tijana, farmaceut, pomaže mu u proizvodnji prirodnih preparata. Njihov rad je već nagrađivan, a Janković proizvodi i lekovitu medovaču.
U svetlu ovih izazova, pčelari iz Pomoravlja nastavljaju da se bore za očuvanje svog zanata i prirode. Pored borbe protiv falsifikata, oni se takođe zalažu za veće razumevanje i podršku zajednice prema pčelarstvu, koje ima ključnu ulogu u očuvanju ekosistema. „Potrebno je da se svi zajedno angažujemo kako bismo očuvali pčele i omogućili pčelarima da opstanu“, zaključuje Mišić.
Ova situacija pokazuje koliko je važno prepoznati i podržati domaće proizvođače meda, kao i osigurati da potrošači budu svesni kvaliteta proizvoda koje kupuju. U svetu gde je priroda ugrožena, očuvanje pčela i pčelarstva nije samo ekonomsko pitanje, već i pitanje očuvanja biodiverziteta i zdravlja ekosistema.
