Ukradeno flamansko remek-delo Pitera Brojgela Mlađeg otkriveno je na zidovima jednog provincijskog muzeja u Holandiji, zahvaljujući naporima umetničkog detektiva Artura Branda i holandskog magazina za antikvitete Vind. Ova slika, široka svega 17 centimetara, prikazuje ženu seljaka kako nosi vruć ugalj u jednoj ruci i kantu vode u drugoj. Smatra se da su je ukrali strani agenti tajnih službi iz poljskog muzeja 1974. godine, preneo je Guardian.
Prema rečima Branda, koji je potvrdio da je slika sada u Holandiji, obično, kada nešto nestane na pola veka, u mnogo slučajeva se ne povrati. „Bila je to čista sreća što se sve poklopilo“, istakao je on. Slika iz 17. veka je visila u Nacionalnom muzeju u Gdanjsku, u Poljskoj, kada je 24. aprila 1974. godine čistačica skinula sa zida i otkrila da je okvir slomljen, a da je slika zamenjena fotografijom. U to vreme, crtež flamanskog umetnika Antonija van Dajka pod nazivom „Raspeće“ je takođe bio zamenjen kopijom.
Dela su bila na poljskoj listi „najtraženijih“ sve do prošle godine, kada je holandski magazin za umetnost i antikvitete Vind pisao o novoj izložbi u muzeju u Gudi, gde je Brojgelovo delo bilo na pozajmici od privatnog kolekcionara. Vind je pronašao crno-belu fotografiju slike u Poljskoj i kontaktirao Branda da proveri da li bi to mogla biti ista slika. Nakon što je pronašao pet sličnih Brojgelovih slika, kontaktirao je holandsku i poljsku policiju i muzej, povezujući sve informacije, a Poljska je zvanično zatražila povratak umetničkih dela.
Krađa je bila stručno izvedena, rekao je Brand. „Prvo, malo ko je smeo da ukrade nešto iz muzeja u komunističkoj diktaturi. Drugo, malo ko je imao kontakte da to iznese u inostranstvo“, kazao je on. Ova situacija osvetljava ne samo izazove koje umetnička dela suočavaju tokom ratova i političkih prevrata, već i važnost saradnje između umetničkih stručnjaka i policije u pronalaženju i vraćanju ukradenih dela.
U svetlu ovog otkrića, umetnički svet i dalje prati razvoj situacije. Očekuje se da će se povratak dela u Poljsku dogoditi u narednim mesecima, a Brand se nada da će ovo podstaći slične inicijative za vraćanje drugih ukradenih umetničkih dela. Ova priča takođe otvara pitanje o etici i zakonitosti trgovine umetninama, posebno kada su u pitanju dela koja su ukradena tokom ratova ili političkih previranja.
Umetnici i kolekcionari širom sveta izražavaju nadu da će ovaj slučaj poslužiti kao podsticaj za jaču međunarodnu saradnju u borbi protiv trgovine ukradenim umetničkim delima. Mnogi smatraju da je važno osigurati da umetnička dela, koja su deo kulturnog nasleđa, budu vraćena njihovim pravim vlasnicima i da se spreči njihovo dalje rasipanje ili nelegalna prodaja.
Kako se ovaj slučaj dalje razvija, mnogo toga će zavisiti od reakcije vlasti i relevantnih institucija, kao i od volje umetničke zajednice da se bori za pravdu i očuvanje kulturnog nasleđa. U svakom slučaju, otkriće ovog flamanskog remek-dela ukazuje na to da, i pored izazova, postoji nada za povratak ukradenih umetničkih dela i jačanje svesti o važnosti očuvanja kulturnog nasleđa.
