Švedska, poznata po svom jakom vojnom potencijalu, posebno u oblasti podmorničarstva, postaje sve važnija u regionu Baltičkog mora. Sa sve većim tenzijama i zatezanjima odnosa sa Rusijom, ulazak Švedske u NATO biće ključan korak za promenu njene dosadašnje doktrine odbrane.
Švedska poseduje pet bešumnih podmornica, koje su opremljene najsavremenijim tehnologijama za kretanje u teškim uslovima dna mora. Uz Poljsku i Nemačku, Švedska je jedina zemlja u regionu koja poseduje ovakav vojni kapacitet, što je postalo posebno važno u svetlu situacije u kojoj se nalazi region Baltičkog mora.
Zemlje poput Finske, Estonije, Letonije, Litvanije i Danske zavise od vojne moći Švedske, posebno kada se uzme u obzir situacija sa poljskim podmornicama koje su trenutno u fazi renoviranja, čime se stvara dodatni pritisak na Švedsku da preuzme veću ulogu u regionu.
Baltičko more igra ključnu ulogu kao strateško energetsko čvorište, kroz koje se svakodnevno prebacuje veliki broj tovara i putnika. Estonska naftna rezerva se čuva u Švedskoj, dok se na dnu Baltičkog mora nalazi kompleksna mreža infrastrukture sa kablovima i gasovodima.
Nedavne diverzije na Severnom toku 1 i 2 između Rusije i Nemačke dodatno su podstakle zatezanje odnosa između NATO-a i Rusije, uz strahovanja od mogućeg direktnog sukoba u narednim godinama. Nemačka, sa svojih šest podmornica tipa 212, planira dodatno proširenje svoje podmorničke flote, ali će nova oprema biti dostupna tek najranije 2034. godine.
Ulazak Švedske u NATO zahtevaće promene u dosadašnjoj odbrambenoj doktrini zemlje, koja se fokusirala na odbranu prema Rusiji. Nova uloga Švedske u Alijansi biće ključna za stabilnost i bezbednost regiona Baltičkog mora, posebno u kontekstu sve većih tenzija između NATO-a i Rusije.
Uz svoje najsavremenije podmornice, Švedska će odigrati ključnu ulogu u očuvanju mira i bezbednosti u regionu, čime će postati važan saveznik NATO-a u suočavanju sa sve većim izazovima sigurnosti u regionu Baltičkog mora.
