Voditeljka RTS-a Ivona Pantelić oprostila se od koleginice Ane Lukić.
Ana Lukić, dugogodišnja zaposlenica produkcije RTS-a, preminula je, ostavljajući za sobom bogatu karijeru i mnoge prijatelje. Njena strast prema radu i predanost poslu bili su inspiracija mnogima. Ana je bila diplomirani pravnik, ali je posebno bila poznata kao tumač za srpski znakovni jezik, čime je doprinosila boljoj komunikaciji među ljudima sa oštećenim sluhom.
Ivona Pantelić, voditeljka RTS-a, emotivno se oprostila od Ane putem društvenih mreža. Na svom Instagram profilu, podelila je uspomenu na Anu, ističući njene divne osobine. „Moja drugarica i koleginica Ana Lukić. Slika iz deska od pre par godina. Ovakvu da je pamtimo. Plemenita, dobra, vesela i lepa. Mirno spavaj, a ja te nikada neću zaboraviti,“ napisala je Ivona, uz emotikon polomljenog srca.
Ana je odrasla kao dete gluvih roditelja, što je oblikovalo njen život i karijeru. Od malih nogu, pokazivala je interesovanje za komunikaciju i pomoć drugima. Počela je sa obukom u Savezu gluvih Srbije (SGS), gde je stekla formalno znanje o srpskom znakovnom jeziku. Tokom narednih dvadeset godina, Ana je usavršavala svoje veštine, postajući jedan od najboljih tumača u toj oblasti.
U jednom od svojih intervjua, Ana je govorila o izazovima sa kojima se susretala tokom svoje karijere. „Prepreke u komunikaciji nastaju isključivo zbog manjka obrazovanja, kulture i vaspitanja. To odgovorno tvrdim,“ izjavila je. Kada je došla na RTS, već je imala značajno iskustvo i bila je spremna da se suoči sa svim izazovima. „Dosad nisam imala većih poteškoća. Pratim i rad kolega, podrška smo i kritičari jedni drugima. Većinom se poznajemo iz detinjstva i negujemo kolegijalnost bez sujete,“ dodala je Ana, ističući važnost timskog rada i podrške među kolegama.
Ana Lukić ostavila je neizbrisiv trag u oblasti medija i tumačenja znakovnog jezika. Njena posvećenost i strast inspirisali su mnoge, a njeno nasleđe će živeti kroz sve one koji su je poznavali i radili s njom. Komunikacija je ključna, a Ana je bila most između različitih svetova, omogućavajući ljudima sa oštećenim sluhom da se uključe u društvo i budu čujni.
Njena smrt ostavila je prazninu ne samo među njenim prijateljima i porodicom, već i u čitavoj zajednici. Mnogi su se okupili da odaju počast njenom životu i doprinosu, sećajući se svih divnih trenutaka koje su proveli s njom. Ana je bila više od tumača; bila je prijatelj, kolega i uzor mnogima.
U svetu koji često zaboravlja na važnost inkluzije i razumevanja, Ana Lukić će zauvek biti simbol borbe za prava osoba sa invaliditetom. Njena priča podseća nas na to koliko je važno stvarati mostove između različitih zajednica i raditi na tome da svi budu uključeni. Njena strast za znakovnim jezikom i želja da pomogne drugima ostaviće dubok trag i inspirisati buduće generacije da nastave njen rad.
Dok se prijatelji, porodica i kolege opraštaju od Ane, svi se nadaju da će njena ostavština živeti kroz sve one koji će nastaviti njene ideje i vrednosti. Ana Lukić, sa svojim osmehom i dobrom dušom, nikada neće biti zaboravljena.
