Književnik Filip David (1940-2025) preminuo je jutros, a ovu tragičnu vest saopštilo je Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat. Filip David bio je istaknuti jevrejsko-srpski pisac, urednik i profesor, čiji je doprinos kulturi i umetnosti ostavio dubok trag u srpskom društvu.
David je bio svestran umetnik, poznat kao esejista, dramaturg i scenarista. Tokom svoje karijere, dugogodišnje je bio urednik Dramskog programa Televizije Beograd, kao i redovni profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Adligat je podsetio na njegovu ulogu kao jednog od osnivača ovog udruženja, čime je David doprineo razvoju kulturne scene u Srbiji.
Tokom Drugog svetskog rata, Filip David je sa svojom majkom bio primoran da se skriva podno Fruške gore. Nažalost, većina njegove rodbine, uključujući braću i sestre, stradala je u logorima, što je ostavilo dubok emotivni ožiljak na njegov život i rad. Ove teške okolnosti oblikovale su njegovu književnost, prožimajući je temama patnje, gubitka i borbe za identitet.
Filip David je diplomirao jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu, a kasnije i dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Njegov književni opus obuhvata brojne knjige pripovedaka, romane i eseje. Neka od njegovih najpoznatijih dela uključuju pripovetke „Bunar u tamnoj šumi“, „Zapisi o stvarnom i nestvarnom“ i „Princ vatre“, kao i romane „Hodočasnici neba i zemlje“, „San o ljubavi i smrti“ i „Kuća sećanja i zaborava“. Njegove knjige eseja kao što su „Fragmenti iz mračnih vremena“, „Jesmo li čudovišta“ i „Svetovi u haosu“ takođe su značajna i doprinose razumevanju ljudske prirode i društvenih fenomena.
Kao dramaturg, Filip David je radio na mnogim značajnim filmovima, uključujući „Okupacija u 26 slika“, „Pad Italije“, „Večernja zvona“, „Ko to tamo peva“, „Bure baruta“ i „Poseban tretman“. Njegova sposobnost da stvori snažne narative i likove doprinela je uspehu ovih dela i ostavila trajan pečat u srpskoj kinematografiji.
Osim što je bio plodan pisac, David je bio aktivan i u intelektualnom životu Srbije. Godine 1989. postao je jedan od osnivača Nezavisnih pisaca, a 1990. godine je učestvovao u osnivanju Beogradskog kruga, udruženja koje okuplja značajne nezavisne intelektualce. Takođe, bio je jedan od osnivača nezavisne književne asocijacije Forum pisaca, čime je dodatno doprineo razvoju književne scene.
Dela Filipa Davida su prevođena na mnoge jezike, uključujući švedski, francuski, poljski, mađarski, italijanski, albanski, esperanto, makedonski, slovenački i hebrejski. Njegove pripovetke nalaze se u dvadesetak antologija, što svedoči o njegovoj međunarodnoj prepoznatljivosti i značaju.
Filip David je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj kulturi, a njegov odlazak predstavlja veliki gubitak za književnu zajednicu. Njegova dela će nastaviti da inspirišu generacije čitalaca i umetnika, a sećanje na njegovu ličnost i rad će živeti kroz njegovu bogatu ostavštinu. U ovim teškim trenucima, mnogi će se setiti njegovih reči i misli, koje su često bile prožete dubokom humanošću i razumevanjem za ljudsku sudbinu. Filip David će zauvek ostati jedan od najznačajnijih glasova srpske književnosti.
