Dugogodišnji novinar i urednik Radio Prištine, Slaviša Milovanović, preminuo je u Vlasotincu u 63. godini života, nakon teške bolesti. Ova tužna vest potresla je njegovu porodicu, prijatelje i kolege, koji su ga pamtit će kao izuzetnog profesionalca i plemenitu osobu.
Rođen je 1962. godine u Prištini, gde je završio novinarsku školu. Njegova novinarska karijera započela je 1984. godine u Radio Prištini, gde je najpre radio kao novinar-izveštač, a potom i kao urednik različitih emisija. Milovanović je bio poznat po svom radu u emisijama kao što su Kosmetski magazin, Sportsko popodne i zabavna emisija 549.
Tokom ratnih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije, izveštavao je sa brojnih ratišta, uključujući Krajinu, Slavoniju, Bosnu i Hercegovinu, a na kraju i sa Kosova i Metohije. Njegov rad u ratnim uslovima donio mu je status ratnog reportera prve kategorije, što je rezultiralo brojnim priznanjima i nagradama za njegov doprinos novinarstvu.
Nakon progona iz Kosova Polja, gde je odrastao i živeo do 1999. godine, Slaviša i njegova porodica našli su utočište u Vlasotincu. U to vreme, Radio Priština je prestala s radom na srpskom jeziku, što je dodatno otežalo situaciju za mnoge novinare koji su radili u ovoj medijskoj kući. Milovanović je nastavio da radi u Radio Prištini koja je privremeno oživela rad u Prokuplju, ali je nakon ponovnog prekida rada ove medijske kuće, radio u Radio Nišu i izveštavao za Radio Beograd.
Nažalost, kao i mnogi drugi novinari i radnici Radio-televizije Priština, morao je da pristane na prekid radnog odnosa uz neadekvatnu otpremninu, što je dodatno otežalo njegovu situaciju. U 2020. godini, penzionisan je kao ratni vojni invalid, a njegovo iskustvo i doprinos novinarstvu ostavili su dubok trag u zajednici.
Milovanović će u sećanju svojih kolega i stanovnika Prištine i Kosova Polja ostati kao drag čovek vesele naravi, veoma dobar i pouzdan kolega, plemenitog i humanog srca. Njegova humanost i angažman nisu se ogledali samo u novinarstvu, već je bio i dugogodišnji aktivista Crvenog krsta Prištine i Kosova i Metohije. Kao priznanje za svoj rad, nosio je Zlatnu značku Crvenog krsta Srbije i Zlatnu značku Međunarodnog Crvenog krsta.
Obeležavanje njegovog života i rada neće biti samo u sećanju porodice i prijatelja, već i u kolektivnom pamćenju zajednice u kojoj je živeo i radio. Udruženje novinara Srbije (UNS) izrazilo je saučešće porodici i naglasilo značaj njegovog doprinosa novinarstvu i ljudskosti.
Milovanović je bio sinonim za hrabrost u izveštavanju i ljudsku toplinu, a njegov gubitak predstavlja veliku prazninu kako u novinarskoj zajednici, tako i u širem društvu. Njegova posvećenost istini i pravdi, kao i humanitarni rad, ostaviće trajni pečat u srcima mnogih.
U vremenu kada se suočavamo sa brojnim izazovima u medijima i društvu, Slaviša Milovanović ostavlja za sobom primer novinara koji je neumorno radio na očuvanju istine i ljudskih prava, čak i u najtežim vremenima. Njegov doprinos neće biti zaboravljen, a sećanje na njega živeće u pričama koje će se prenositi s generacije na generaciju.
