Američki Univerzitet Kolumbija nedavno je saopštio da je suspendovao ili izbacio određeni broj studenata koji su učestvovali u pro-palestinskim protestima tokom prošle godine, kada su zauzeli Dvoranu Hamilton. Ova odluka dolazi usred rastućih tenzija i kontroverzi koje su pratile te proteste, a univerzitet je takođe privremeno oduzeo diplome nekim studentima koji su diplomirali nakon tih događaja.
U saopštenju putem elektronske pošte, Univerzitet Kolumbija je naveo da je pravosudni odbor izrekao sankcije desetinama studenata, zasnovane na proceni ozbiljnosti njihovog ponašanja. Međutim, univerzitet nije otkrio tačan broj studenata koji su suspendovani, izbačeni ili kojima su diplome oduzete, što je izazvalo dodatnu zabrinutost među studentima i javnošću.
Ova odluka dolazi u trenutku kada je Mahmudu Halilu, aktivisti koji je optužen da je predvodio pro-palestinske proteste, produžen pritvor u Luizijani. Halil se suočava sa ozbiljnim optužbama i njegovo hapšenje izazvalo je dodatne polemike u vezi sa slobodom govora i pravima studenata na univerzitetu.
U međuvremenu, federalne agencije su najavile da povlače grantove i ugovore u vrednosti od 400 miliona dolara sa Univerzitetom Kolumbija, navodeći da su protesti koje su organizovali studenti bili „antisemitski“. Ova odluka dodatno komplikuje situaciju na univerzitetu, jer se sada postavlja pitanje finansijske stabilnosti i budućnosti mnogih programa.
Protesti su započeli krajem aprila prošle godine, kada je manja grupa studenata zauzela Dvoranu Hamilton i pokušala da je preimenuje u „Dvorana Hind“ u čast ubijene palestinske devojčice. Tokom protesta, studenti su se barricirali unutar zgrade koristeći nameštaj i katance, što je dovelo do brzog reagovanja policije. Njujorška policija je sledeće noći ušla u kampus i uhapsila desetine studenata, čime je situacija eskalirala.
Na sudskom saslušanju u junu, okružna tužilaštva su saopštila da neće pokrenuti krivične prijave protiv 31 od 46 osoba koje su prvobitno uhapšene. Razlozi za odbacivanje optužbi uključivali su nedostatak dokaza koji bi ih povezivali sa konkretnim radnjama protiv imovine, kao i činjenicu da većina uhapšenih nije imala kriminalni dosije.
Ova situacija postavlja važna pitanja o slobodi govora na univerzitetima i granicama koje se postavljaju kada su u pitanju politički protesti. Mnogi studenti i aktivisti se protive sankcijama koje su izrečene, smatrajući ih kao način suzbijanja slobode izražavanja. S druge strane, univerzitet brani svoje odluke, ističući da je neophodno održati red i bezbednost na kampusu.
U poslednjih nekoliko meseci, pitanje izraelsko-palestinskog sukoba postalo je centralna tema u akademskim krugovima širom Amerike. Mnogi studenti se osećaju dužnim da se bore za ono što smatraju pravdom, dok drugi upozoravaju na potencijalne posledice takvih akcija.
Kako se situacija razvija, jasno je da će Univerzitet Kolumbija i dalje biti pod lupo javnosti, a odluke koje donesu mogu imati dugoročne posledice ne samo za studente koji su uključeni u proteste, već i za samu instituciju. U svetlu ovih događaja, važno je postaviti pitanja o tome kako se može održati ravnoteža između slobode izražavanja i potreba za očuvanjem akademske zajednice.
