Građevinski sektor u Srbiji suočava se sa značajnim izazovima, a jedan od najvažnijih je rast cena stanova, koji je nastavljen i na kraju 2024. godine. Stručnjaci predviđaju da pojeftinjenje kvadrata nije realno očekivati, a razlog za to leži u nekoliko faktora, uključujući nedostatak kvalifikovane radne snage i povećane troškove.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), u četvrtom tromesečju 2024. godine zabeležen je rast broja kupoprodajnih ugovora za 20,6% u odnosu na prethodnu godinu. Ukupna vrednost ovih ugovora dostigla je 1,3 milijarde evra, što predstavlja povećanje od 44,4%. Cene stanova su u istom periodu porasle za 5,05% u odnosu na 2023. godinu, dok su stariji stanovi zabeležili rast od 4,78%, a novi 5,52%.
Aleksandra Mihajlović sa portala „4zida“ ukazuje na to da manji broj izdatih građevinskih dozvola i rast troškova radne snage mogu dodatno podstaći rast cena stanova. U januaru i februaru 2024. godine, posle programera, najtraženiji su bili zanatlije, posebno moleri, izolatere i majstori za završne radove. Kako bi privukli ove radnike, poslodavci će morati da ponude veće plate, što će se verovatno odraziti na cene kvadrata.
U svim regionima Srbije u poslednjem tromesečju 2024. godine zabeležen je rast prodaje stanova, pri čemu je najznačajniji rast od 33,2% ostvaren u južnoj i istočnoj Srbiji, gde je vrednost prometa porasla za 91,4%. Miloš Turinski iz „Infostuda“ naglašava da na tržištu postoji deficit radne snage u građevinarstvu, što dovodi do pritiska na poslodavce da poboljšaju plate i radne uslove.
Prema podacima „Infostuda“, najviše plate u građevinskom sektoru dostižu keramičari, moleri, izolateri i građevinski inženjeri, sa zaradama od 150.000 do 170.000 dinara mesečno. Tesarima i zidarima nude se plate između 100.000 i 150.000 dinara, dok majstori za završne radove zarađuju između 120.000 i 160.000 dinara. Pomoćni radnici zarađuju od 50.000 do 70.000 dinara mesečno.
Iako su plate u građevinarstvu relativno visoke, Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva, ukazuje na to da je Srbija izgubila veliki deo svoje radne snage jer su mnogi radnici otišli u inostranstvo. Mladi ljudi često ne žele da se bave ovim poslom, a oni koji žele da se prekvalifikuju nemaju priliku za to. S obzirom na to, potrebno je pronaći rešenja za obnavljanje radne snage u građevinskoj industriji.
U poređenju sa drugim evropskim zemljama, Srbija je zabeležila umeren i stabilan rast cena stanova. Dok su u zemljama poput Francuske i Finske cene stanova opale, Bugarska, Poljska i Mađarska beleže visok rast. Podaci pokazuju da je u Beogradu prosečna cena kvadrata novogradnje u januaru 2024. godine iznosila 2.648 evra, s tim da su najskuplji stanovi na Savskom vencu i Voždovcu, gde cene prelaze 3.000 evra po kvadratu. U Novom Sadu prosečna cena novogradnje iznosi 2.350 evra, dok je u Nišu 1.700 evra.
U januaru 2024. godine izdato je 1.526 građevinskih dozvola, što predstavlja smanjenje od 5,5% u odnosu na prethodnu godinu. Ova situacija može dodatno uticati na ponudu stanova i, samim tim, na cene kvadrata. Manja ponuda novogradnje i nedostatak radne snage predstavljaju značajne izazove za tržište nekretnina u Srbiji.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da će tržište nekretnina u Srbiji ostati pod pritiskom i da će se cene stanova nastaviti kretati uzlaznom putanjom, dok se istovremeno suočava sa problemima u radnoj snazi i ponudi. Ove promene će imati dugoročne posledice na ekonomiju i životni standard građana, koji će se morati prilagoditi novim uslovima na tržištu.
