Brisel – Srbija će u narednim danima, najkasnije do kraja sledeće nedelje, dobiti prve uplate sredstava Evropske unije u okviru predfinansiranja iz Plana rasta za Zapadni Balkan, nakon što je ispunila sve potrebne uslove. Ovu informaciju je danas saopštio Tanjug, pozivajući se na diplomatske izvore.
U okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, predfinansiranje iznosi sedam procenata ukupnih sredstava za svakog korisnika u regionu. Kako ističu diplomatski izvori Tanjuga, Srbija je ispunila i poslednji formalni uslov za odobrenje ovih sredstava. Naime, Narodna skupština je 13. marta ratifikovala Sporazum o zajmu između Evropske unije i Srbije, koji se odnosi na Instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan.
Iz Evropske komisije su juče potvrdili da je iznos predfinansiranja za Srbiju 101,8 miliona evra. Ova sredstva će omogućiti Srbiji da unapredi svoje reforme i ekonomski rast, čime se dodatno podstiče njen put ka integraciji u EU.
S obzirom na to da je Srbija ispunila sve potrebne uslove, očekuje se da će prva uplata biti realizovana u najkraćem mogućem roku. Ove finansijske pomoći su od suštinskog značaja za zemlje u regionu, jer omogućavaju sprovođenje neophodnih reformi i projekata.
Plan rasta za Zapadni Balkan je deo šire strategije Evropske unije da podrži ekonomsku saradnju i razvoj u regionu. Ovaj plan je usvojen kako bi se odgovorilo na izazove s kojima se susreću zemlje Zapadnog Balkana, poput visoke nezaposlenosti, nedostatka investicija i slabog privrednog rasta.
Sredstva iz EU će biti usmerena na različite sektore, uključujući infrastrukturu, obrazovanje i zdravstvo, čime će se doprineti ukupnom poboljšanju kvaliteta života građana. Takođe, očekuje se da će ova finansijska pomoć podstaći i privatne investicije, što će dodatno doprineti ekonomskom razvoju.
S obzirom na trenutnu situaciju u regionu, EU je jasno stavila do znanja da je posvećena daljoj integraciji Zapadnog Balkana u evropske strukture. Ova podrška ne dolazi samo u obliku finansijskih sredstava, već i kroz različite oblike tehničke i ekspertize koja je potrebna kako bi se postigli ciljevi postavljeni u okviru plana.
Diplomatski izvori takođe naglašavaju da je ovo samo prvi korak u okviru šireg procesa koji će uključivati i dodatna finansijska sredstva u budućnosti, ukoliko zemlje regiona nastave da ispunjavaju postavljene uslove i sprovode potrebne reforme. Očekuje se da će Srbija, kao i ostale zemlje Zapadnog Balkana, nastaviti da rade na unapređenju svojih ekonomskih i institucionalnih kapaciteta kako bi se postigla veća usklađenost sa standardima EU.
U svetlu ovih događaja, Srbija će morati da pokaže sposobnost da koristi ova sredstva efikasno i transparentno, kako bi se izbegli potencijalni problemi u budućnosti. Očekuje se da će ovaj novi talas finansijske podrške doneti pozitivne promene na terenu, ali i da će biti prilika za vlasti da pokažu svoju posvećenost reformama i evropskim vrednostima.
Ove vesti su dočekane s optimizmom od strane analitičara i ekonomskih stručnjaka, koji veruju da će predfinansiranje iz EU doprineti stabilnosti i razvoju Srbije, kao i celog regiona. U tom kontekstu, važno je da se nastavi sa dijalogom i saradnjom sa evropskim institucijama kako bi se osiguralo da se Srbija nastavi kretati ka svom cilju – članstvu u Evropskoj uniji.
