Ustavni sud Bosne i Hercegovine je na vanrednoj plenarnoj sednici doneo privremenu meru kojom se suspenduju zakoni koje je usvojila Narodna skupština Republike Srpske, a koji su zabranjivali delovanje državnih institucija poput SIPA-e, Tužilaštva BiH, Suda BiH i VSTV-a u okviru RS. Ova odluka je rezultat zahtevâ za ocenu ustavnosti koje su podneli članovi Predsedništva BiH, uključujući Denisa Bećirovića i Denisa Zvizdića, kao i Kemala Ademovića, zamenika predsedavajućeg Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH.
Ustavni sud je privremeno stavio van snage brojne akte, uključujući Zakon o neprimenjivanju zakona i zabrani delovanja vanustavnih institucija BiH, dopune Krivičnog zakona RS i Zakon o VSTS RS. Ova privremena mera će ostati na snazi do donošenja konačne odluke Ustavnog suda, čime se pokušava zaštititi ustavni poredak BiH.
Obrazloženje Ustavnog suda ističe da se privremeno zabranjuju svi radovi na osnovu spornih zakona, što uključuje i aktivnosti zakonodavnih, izvršnih i sudskih institucija unutar Republike Srpske. Na ovaj način, Ustavni sud je jasno signalizirao da će se suprotstaviti bilo kakvom pokušaju kršenja ustavnih načela i autoriteta institucija BiH.
Osim zakona koji se odnose na delovanje državnih institucija, van snage je stavljen i Zakon o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija. Ova odluka dodatno naglašava važnost transparentnosti i legalnosti rada svih organizacija unutar BiH, što je u skladu s evropskim standardima.
Reakcije na odluku Ustavnog suda nisu izostale. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je izjavio da Republika Srpska neće poštovati odluke Ustavnog suda BiH. On je naglasio da je Ustavni sud „krnj“ jer nije kompletiran, te da kao takav ne može da donosi validne odluke. Dodik je takođe istakao da je Narodna skupština RS donela zakon o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda jer smatra da on nije legalan i ustavan.
Dodikova izjava dolazi u kontekstu povećane tenzije između institucija Republike Srpske i državnih organa BiH. On je ukazao na to da Ustav predviđa devet članova Ustavnog suda, a da je trenutno samo sedam članova imenovano, što po njemu dovodi u pitanje legitimitet sudskih odluka. „Oni misle da mogu sve sprovesti na ovaj način, ali to neće promeniti situaciju“, rekao je Dodik.
Na dodatne komentare iz Sarajeva, Dodik je ukazao na to da vlasti u Sarajevu često traže pomoć stranaca umesto da se oslanjaju na unutrašnje resurse i dijalog. Ova izjava reflektuje duboku podeljenost između entiteta i centralnih vlasti, koja se neprestano komplikuje političkim i pravnim previranjima.
Dok se situacija u BiH nastavlja razvijati, postavlja se pitanje koliko će privremene mere Ustavnog suda uticati na delovanje institucija i stabilnost u zemlji. Odluka Ustavnog suda može biti ključna u daljem oblikovanju pravnog okvira i odnosa između entiteta i državnih institucija.
S obzirom na trenutne političke tenzije, budućnost BiH ostaje neizvesna, a odluke koje donose institucije će imati dalekosežne posledice. U ovom trenutku, očigledno je da se suprotstavljene strane teško mogu dogovoriti oko zajedničkog rešenja, a privremene mere Ustavnog suda možda neće biti dovoljne da stabilizuju situaciju. U tom kontekstu, pažnja će biti usmerena na dalje korake i moguće reakcije iz Republike Srpske, kao i na eventualne nove zahteve za ocenu ustavnosti zakona.
