Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, čime se uvodi obaveza transparentnog prikazivanja vlasničke strukture kompanija i drugih pravnih subjekata. Ova inicijativa ima za cilj povećanje transparentnosti u poslovanju i borbu protiv zloupotreba. Evidenciju o stvarnim vlasnicima vodi Agencija za privredne registre (APR) u elektronskoj formi, a upis podataka obavlja se preko registratora.
Zakon pokriva širok spektar pravnih lica, uključujući privredna društva, zadruge, ogranke stranih firmi, kao i udruženja koja nisu privredne komore, sindikati, političke stranke, crkve i verske zajednice. Takođe, primenjuje se na određene oblike poslovanja koji obavljaju transakcije u Srbiji.
Prema novim pravilima, pravna lica su dužna da jednom godišnje provere i ažuriraju podatke o svojim stvarnim vlasnicima. U slučaju bilo kakvih promena, registrator je obavezan da ih evidentira u roku od dva radna dana od prijema obaveštenja od nadležnih organa. Podaci iz Centralne evidencije čuvaće se najmanje pet, a najviše deset godina nakon brisanja pravnog subjekta iz registra. Ove mere imaju za cilj povećanje transparentnosti vlasničkih struktura.
Novi zakon predviđa stroge kazne za one koji pokušaju da prikriju identitet stvarnog vlasnika. Ukoliko neko namerno unese netačne podatke ili izbriše tačne informacije iz Centralne evidencije, može se suočiti sa kaznom zatvora od šest meseci do pet godina. Kompanije koje ne unesu podatke o stvarnom vlasniku u roku od 30 dana suočiće se sa kaznama od 500.000 do 2.000.000 dinara, a iste kazne se primenjuju i za neprecizno evidentiranje ili neblagovremenu potvrdu podataka.
Odgovorna lica unutar kompanija takođe mogu biti kažnjena sa 50.000 do 150.000 dinara ukoliko ne čuvaju dokumentaciju koja se odnosi na vlasništvo pet godina nakon prestanka postojanja firme ili sličnog pravnog odnosa. U slučaju elektronske registracije, kazne za neprecizno unete podatke kreću se između 500.000 i 2.000.000 dinara, a za odgovorna lica su predviđene kazne od 50.000 do 150.000 dinara.
Zakon takođe obuhvata poverenike trastova i sličnih pravnih odnosa. Ukoliko ne unesu tačne podatke ili ne ažuriraju informacije u Centralnoj evidenciji, pravnim licima prete kazne od 500.000 do 2.000.000 dinara. Fizička i odgovorna lica mogu biti kažnjena sa 50.000 do 150.000 dinara.
Uvođenje ovog zakona predstavlja značajan korak ka boljoj regulaciji poslovnog okruženja u Srbiji i poboljšanju uslova za privredne subjekte, dok istovremeno jača borbu protiv korupcije i nelegalnih poslovnih praksi. Prema mišljenju stručnjaka, ovakvi propisi su neophodni za stvaranje pravednijeg i transparentnijeg poslovnog ambijenta.
