Ministar finansija Siniša Mali nedavno je potpisao ugovor sa Bankom Poštanska štedionica, čime je ova banka uključena u program povoljnih stambenih kredita za mlade. Ovaj program se očekivano dočekao sa velikim interesovanjem, s obzirom na to da je već zaprimljeno prvih 500 zahteva za kredit.
Među podnosiocima zahteva, Beograd se ističe kao najtraženija lokacija za kupovinu nekretnina, sa čak 29% od ukupnog broja zahteva. Na drugom mestu nalazi se Novi Sad, sa 20% želja, dok Pančevo zauzima treće mesto sa 5% podnetih zahteva. U manjem procentu, ali i dalje značajno, Kraljevo, Užice, Sremska Mitrovica, Stara Pazova i Kragujevac imaju po 2% interesovanja za nekretnine.
Kada je reč o veličini nekretnine koju mladi žele, najviše njih (43%) preferira stanove od 45 do 60 metara kvadratnih. Manji deo, 21%, izražava interesovanje za stanove od 60 do 75 kvadrata, dok se 18% podnosilaca odlučuje za prostore između 30 i 45 kvadratnih metara. Ove preferencije ukazuju na to da mladi traže komforne, ali ne prevelike stanove, što može biti povezano sa potrebama urbanog života i dostupnošću sredstava.
Cene nekretnina su takođe važne za mlade. U čak 87% slučajeva, cena nekretnine ne prelazi 100.000 evra. Samo dva procenta manje podnosilaca želi da se zaduži zbog kupovine stana, dok se manji deo odlučuje za kupovinu kuće. Ovo pokazuje da mladi više preferiraju stanove kao prvu opciju, što može biti rezultat urbanizacije i lakše dostupnosti stanova u većim gradovima.
Period otplate kredita je još jedan važan aspekt. Većina podnosilaca zahteva preferira duže rokove, sa 34% koji biraju rok otplate od 30 godina i 31% koji se odlučuju za 40 godina. Ovi podaci ukazuju na to da mladi žele da smanje mesečne rate i olakšaju si svoj budžet, što je posebno važno u trenutnim ekonomskim uslovima.
Kada je reč o iznosima kredita, najtraženiji iznos je 99.000 evra, koji je tražen u 42% slučajeva. Određeni procenat, oko 15%, mladih želi kredit od 80.000 evra, dok 13% traži iznos od 90.000 evra. Ovi podaci sugerišu da mladi imaju jasne predstave o svojim potrebama i mogućnostima kada je reč o stambenim kreditima.
Što se tiče zaposlenosti, više od polovine zainteresovanih, tačnije 58%, ima posao na neodređeno vreme. Ostatak je raspoređen na različite kategorije: 12% je zaposleno na određeno vreme, 13% je nezaposleno, dok 15% ima kreditno sposobnog jemca. Ovi podaci ukazuju na to da mladi ljudi u Srbiji, uprkos izazovima na tržištu rada, i dalje imaju mogućnosti za sticanje stambenog prostora.
Kada se analizira vrsta zaposlenja, 55% mladih radi u privatnom sektoru, dok 33% radi u javnom sektoru. Ovaj odnos može ukazivati na stabilnost i dinamiku privatnog sektora, koji često pruža više mogućnosti za zapošljavanje mladih.
Starosna struktura podnosilaca zahteva takođe je zanimljiva. Najviše mladih koji žele da kupe nekretninu su u dobi od 33 do 35 godina (29%), dok slede oni između 30 i 32 godine. Osim toga, 9% podnosilaca je u trećoj deceniji života, dok samo 2% čine mladi između 20 i 22 godine. Ovi podaci sugerišu da su stariji mladi ljudi, koji su možda već u stabilnijim životnim situacijama, ti koji najviše traže stambene kredite.
U celini, ovaj program povoljnih stambenih kredita za mlade predstavlja značajan korak ka rešavanju stambenih potreba mladih u Srbiji, dok istovremeno pruža priliku za jačanje tržišta nekretnina. Ovaj trend može imati dugoročne pozitivne efekte na ekonomiju zemlje, podstičući investicije u nekretnine i povećavajući nivo životnog standarda mladih.
