Britanska Agencija za zdravlje i bezbednost (UKHSA) nedavno je objavila novu listu virusa i bakterija koje predstavljaju ozbiljnu pretnju po javno zdravlje. Ova lista ima za cilj da pomogne naučnicima i istraživačima da se fokusiraju na pripreme za potencijalne buduće pandemije, a informacije su preneli različiti mediji, uključujući Skaj njuz.
Na listi se nalazi ukupno 24 porodice patogena koje su klasifikovane prema riziku od epidemija i pandemija, pri čemu su podeljene u tri kategorije: visok, srednji i nizak rizik. Ova procena rizika je od izuzetne važnosti za planiranje javnog zdravlja i strategija prevencije, s obzirom na to da svet i dalje oseća posledice pandemije COVID-19.
Među porodicama patogena koje su označene kao visokorizične, nalaze se koronavirusi, ortomiksoviridi koji uzrokuju ptičji grip, kao i paramiksoviridi, koji su odgovorni za Nipa virus. Ovaj poslednji virus ima alarmantnu stopu smrtnosti koja može dostići čak 75 odsto, što ga čini izuzetno opasnim.
U kontekstu globalnog zdravlja, posebno je važno pratiti i analizirati ove patogene, jer oni mogu lako preći sa životinja na ljude, što dovodi do novih epidemija. Takođe, kako se klimatske promene nastavljaju, može doći do povećanja interakcije između ljudi i divljih životinja, što dodatno povećava rizik od prenosa bolesti.
UKHSA naglašava da je proaktivno pristupanje ovim pretnjama ključno kako bi se smanjila mogućnost izbijanja novih epidemija. U okviru tih priprema, istraživači će koristiti podatke sa liste kako bi razvijali vakcine i tretmane, kao i strategije za brzo odgovaranje na moguće izbijanje bolesti.
Pored visokorizičnih patogena, na listi su i one koje su klasifikovane kao srednji i nizak rizik. Za ove patogene, iako su manje opasni, takođe je potrebno osigurati pažnju i resurse za istraživanje i prevenciju. Srednji rizik uključuje viruse koji mogu izazvati manje epidemije, ali ipak predstavljaju značajan izazov za javno zdravlje. Niskorizični patogeni su oni koji do sada nisu izazivali ozbiljne izbijanja, ali ih treba pratiti zbog mogućih promena u njihovom ponašanju ili uslovima koji bi mogli dovesti do njihovog širenja.
Jedan od ključnih ciljeva ove nove liste je podizanje svesti među zdravstvenim radnicima i javnošću o potencijalnim pretnjama. Edukacija o prepoznavanju simptoma i pravilnom reagovanju može pomoći u brzom suzbijanju mogućih izbijanja bolesti. Takođe, važna je i saradnja između različitih zemalja i međunarodnih organizacija, jer su mnoge bolesti koje se prenose sa životinja na ljude globalni problem.
U svetlu ovih informacija, UKHSA poziva vlade, istraživače i zdravstvene organizacije da se udruže u borbi protiv ovih pretnji. Priprema za buduće pandemije zahteva zajednički pristup i razmenu znanja, resursa i strategija.
Za sve nas, važno je da budemo svesni potencijalnih rizika i značaja prevencije. Održavanje visokih standarda javnog zdravlja, podrška istraživanju i razvoj vakcina su ključne komponente u borbi protiv pandemija. Kako se svet suočava sa novim izazovima, odgovornost za zaštitu javnog zdravlja leži na svima nama.
U zaključku, nova lista UKHSA predstavlja značajan korak ka unapređenju globalne pripravnosti na pandemije. Sa stalnim fokusom na istraživanje i prevenciju, moguće je smanjiti rizik od budućih izbijanja i zaštititi zdravlje ljudi širom sveta.
