Jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Uskrs, obeležava se u nedelju, a hrišćani danas obeležavaju Veliki petak, dan Hristovog stradanja. Ovaj dan simbolizuje trenutak kada je Isus Hristos osuđen i razapet na Golgoti, žrtvujući se za spasenje čovečanstva. Kako se pripreme za praznik odvijaju u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, ekipe Euronews-a su istražile običaje koji se praktikuju tokom ovog značajnog perioda.
U selu Ubli, u plemenu Kuči, u blizini Podgorice, Anđela Božović iz nevladine organizacije „Za decu Kuča“ govorila je o običajima vezanim za Veliki petak. Ona ističe da se tradicionalno na ovaj dan u tišini i miru farbaju jaja. „Farba se i čuvarkuća, prvo obojeno jaje. Prošlogodišnje stavljamo u baštu da bi nam ova godina bila rodna, plodna. To su neka stara i narodna verovanja,“ objašnjava Božović. Ovaj dan se provodi sa porodicom, u miru i bez preterane pompe, što dodatno naglašava značaj porodičnih vrednosti.
Jaja se tradicionalno farbaju crvenom bojom, ali se koriste i prirodni materijali poput lukovine. „Crvena jaja simbolišu novo rađanje i vaskrsenje,“ naglašava Božović. U procesu farbanja jaja učestvuju i deca, što dodatno obogaćuje iskustvo i omogućava im da se povežu s tradicijom. Devojčica Mia je izrazila svoje uzbuđenje: „Ja se Vaskrsu puno radujem zato što je za mene vaskrs i praznik pun ljubavi.“
Porodično okupljanje se nastavlja odlaskom u crkvu, gde vernici prisustvuju liturgiji. Veliki petak takođe obeležavaju pravoslavni vernici u Banjaluci, gde se praktikuju slični običaji. Slobodnaka Ristić Gašić, predsednica Udruženja Duga iz Banja Luke, ističe da domaćice danas farbaju jaja kao simbol Hristovog vaskrsenja. „Na trpezi je uglavnom posna hrana. Vernici koji su ceo post postili danas zapravo uopšte i ne jedu. Tek večeras, posle večernje liturgije, uzimaju malo krompira ili pasulja,“ kaže ona.
U Banjaluci, jaje koje predstavlja čuvarkuću nalazi se u vrećici sa motivima zmijanskog veza, koja je uvrštena na listu UNESCO-a kao nematerijalna baština. Vrećice su ručno izrađene od članica Udruženja „Duga“, koje su pripremile 200 vrećica za vaskršnje čuvarkuće. „Prvo jaje koje se oboji ili ono najčvršće, najjače jaje zove se čuvarkuća i simbol je čuvanja porodice, kuće, zdravlja i svega onoga što je napredak u jednoj porodici. Čuvarkuća se čuva do idućeg Vaskrsa,“ objašnjava Ristić Gašić.
Ove vrećice su napravljene kako bi se čuvarkuća, koja se obično čuva do sledeće godine, mogla bolje zaštititi. „Da bi to jaje bilo što bolje ušuškano, mi smo napravili vrećice koje smo napunili čokoladnim jajima. Svaka domaćica može da ostavi čuvarkuću i da je čuva do iduće godine,“ dodaje ona. Ovakvi običaji ne samo da čuvaju tradiciju, već i jačaju porodične veze i zajedništvo tokom praznika.
U oba regiona, običaji vezani za Veliki petak i Uskrs oslikavaju duboku duhovnost i značaj porodice u životima vernika. Pripreme za praznik obeležene su radošću, ljubavlju i poštovanjem tradicije, čime se osigurava da se vrednosti prenose na mlađe generacije. Uskrs ostaje simbol nade i novog početka, a običaji koji ga prate pomažu u očuvanju kulturnog identiteta zajednica u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.
