ŽENEVA – Vrednost globalnog tržišta veštačke inteligencije (AI) će do 2033. godine porasti priližno 25 puta i dostići 4,8 biliona dolara, što je otprilike veličina ekonomije Nemačke, a same tehnologije veštačke inteligencije će uticati na 40 odsto radnih mesta širom sveta, navodi se u novom izveštaju Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD).
Prema izveštaju, širenje veštačke inteligencije će povećati produktivnost rada, ali može i da dovede do značajnog rasta nejednakosti između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju. UNCTAD upozorava da automatizacija povezana sa veštačkom inteligencijom često pojačava prednost kapitala nad radom, što može povećati nejednakost i smanjiti konkurentsku prednost jeftinog rada u zemljama u razvoju.
U izveštaju se ističe da će veštačka inteligencija transformisati način na koji radimo i živimo, sa potencijalom da donese velike koristi, ali i značajne izazove. Povećanje produktivnosti može dovesti do stvaranja novih radnih mesta, ali će takođe verovatno rezultirati gubitkom mnogih postojećih radnih mesta, posebno u sektorima koji su najpodložniji automatizaciji.
Zemlje u razvoju bi mogle biti posebno pogođene ovom promenom, jer su njihovi ekonomski modeli često zavisni od jeftine radne snage. Kao rezultat toga, mnogi radnici u tim zemljama mogli bi se suočiti sa gubitkom posla ili smanjenjem plata, dok bi se istovremeno povećavale razlike u bogatstvu između razvijenih i zemalja u razvoju.
UNCTAD naglašava da je ključno doneti strategije koje će omogućiti svim zemljama, uključujući i one u razvoju, da iskoriste prednosti veštačke inteligencije, a u isto vreme minimiziraju negativne efekte. To može uključivati ulaganje u obrazovanje i obuku radnika, kako bi se osigurala njihova prilagodljivost novim tehnologijama i tržištima rada.
Izveštaj takođe ukazuje na potrebu za regulativom koja će obezbediti etičko korišćenje veštačke inteligencije. Kako tehnologije postaju sve prisutnije u svakodnevnom životu, važno je postaviti okvire koji će štititi privatnost pojedinaca i sprečiti zloupotrebe.
Osim toga, UNCTAD naglašava da bi vlade trebalo da rade na stvaranju uslova koji će podsticati inovacije i razvoj veštačke inteligencije, kako bi se povećala konkurentnost njihovih ekonomija na globalnom nivou. To može uključivati podršku istraživanju i razvoju, kao i olakšavanje pristupa finansiranju za startape u oblasti tehnologije.
Uzimajući u obzir sve ove aspekte, izveštaj UNCTAD-a poziva na međunarodnu saradnju i razmenu znanja između zemalja, kako bi se osiguralo da koristi od veštačke inteligencije budu ravnomerno raspoređene. To podrazumeva zajedničke napore u razvoju politika i strategija koje će omogućiti svim zemljama da se suoče sa izazovima i iskoriste prilike koje donosi ova tehnologija.
U svetlu ovih saznanja, važno je da društvo, vlade i sektori privrede rade zajedno na oblikovanju budućnosti koja će omogućiti pravedniji i održiviji razvoj veštačke inteligencije. Samo tako će se moći osigurati da ova moćna tehnologija koristi svima, a ne samo određenim grupama ili zemljama.
U zaključku, izveštaj UNCTAD-a služi kao upozorenje i poziv na akciju, naglašavajući potrebu za pažljivim razmatranjem uticaja veštačke inteligencije na globalnu ekonomiju i društvo. Sa predstojećim promenama, ključna je proaktivna strategija koja će omogućiti da se izbegnu potencijalne negativne posledice i osigura da svi imaju koristi od napretka u ovoj oblasti.
