PODGORICA – Više od 50.000 stranaca, koji imaju legalan boravak u Crnoj Gori, nije evidentirano u zvaničnim popisnim podacima s kraja 2023. godine. Ove informacije objavljene su u dokumentu „Demografska kriza: Da li Crna Gora planira ili improvizuje?“, koji su pripremili Centar za demokratsku tranziciju (CDT) i Društvo statističara i demografa.
Na kritični datum popisa, 31. oktobra 2023. godine, Uprava za statistiku zabeležila je 46.898 stranaca sa uobičajenim mestom boravka. S druge strane, Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) vodilo je evidenciju o čak 98.694 stranih državljana sa privremenim ili stalnim boravkom. Ova razlika u broju evidentiranih stranaca ukazuje na ozbiljne propuste u procesu popisivanja i može imati dugoročne posledice po demografske strategije i planove države.
Najveći raskorak zabeležen je kod ruskih državljana. Prema podacima popisa, u Crnoj Gori je bilo 13.550 Rusa, dok MUP registruje čak 27.032. Slična disproporcija primećena je i kod državljana Srbije, gde je prema popisu evidentirano 13.031, dok MUP beleži 22.661. Slična situacija je i sa Turskom, gde je popis zabeležio 1.869, a MUP 9.467.
Ove razlike u podacima mogu ukazivati na problematične aspekte u prikupljanju i obradi podataka, kao i na nedostatak saradnje između različitih državnih institucija. U ovom trenutku, demografska situacija u Crnoj Gori je veoma složena, s obzirom na to da se zemlja suočava sa trendovima iseljavanja, starenja populacije i smanjenja nataliteta.
Analizirajući situaciju, stručnjaci ističu da je važno da se poveća transparentnost i tačnost podataka koji se koriste za donošenje odluka. U suprotnom, Crna Gora će se suočiti sa dodatnim izazovima u upravljanju svojim demografskim resursima.
Centar za demokratsku tranziciju i Društvo statističara i demografa pozivaju nadležne institucije da preduzmu mere kako bi se obezbedila tačnost podataka i osigurala bolja evidencija stranaca koji borave u zemlji. Ovo je ključno za planiranje javnih politika koje će se baviti pitanjima demografskih promena, integracije stranaca i upravljanja resursima.
Osim toga, stručnjaci sugerišu da bi Crna Gora mogla da koristi iskustva drugih zemalja koje se suočavaju sa sličnim izazovima. U mnogim državama, efikasno prikupljanje i obrada podataka o strancima i njihovim boravcima ključni su za planiranje i implementaciju politika koje se bave migracijom i integracijom.
U ovom trenutku, neophodno je da se uspostavi bolja saradnja između različitih institucija, kako bi se osigurala efikasna i tačna evidencija stranaca u zemlji. Takođe, potrebno je razviti strategije koje će pomoći u smanjenju demografske krize i unaprediti uslove života za sve građane Crne Gore.
Nadalje, stručnjaci upozoravaju da ignorisanje ovih problema može dovesti do ozbiljnih posledica, kao što su socijalni nemiri, povećanje napetosti između lokalnog stanovništva i stranaca, kao i usporavanje ekonomskog razvoja. Crna Gora mora da prepozna vrednost svojih stranih državljana i osigura da se svi oni koji žive u zemlji, bez obzira na njihovu nacionalnost, tretiraju ravnopravno i imaju jednake mogućnosti.
Dok se zemlja suočava sa ovim izazovima, važno je da se donesu jasne i efikasne strategije koje će omogućiti Crnoj Gori da se suoči sa demografskim izazovima i obezbedi bolju budućnost za sve njene građane.
