Ruski predsednik Vladimir Putin je donio odluku o regrutaciji 160.000 muškaraca uzrasta od 18 do 30 godina u vojnu službu u periodu od aprila do jula. U ovom ukazu se takođe navodi da će vojnici, mornari, narednici i podoficiri kojima je istekao vojni rok biti otpušteni iz vojne službe. Ovaj potez dolazi u vreme pojačane napetosti između Rusije i Ukrajine, a Putin je nedavno posetio pograničnu oblast Kurske regije, ističući nameru da „dokrajči“ ukrajinske trupe.
Povećana aktivnost ruskih snaga na frontu izazvala je zabrinutost u Kijevu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je na mogućnost ruske ofanzive u više pravaca duž 1.000 kilometara fronta, posebno u Sumskoj, Harkovskoj i Zaporoškoj oblasti. U međuvremenu, mirovni pregovori sa Sjedinjenim Američkim Državama nisu doneli značajne rezultate. Prekid napada na energetsku infrastrukturu koji su dogovorili Rusija i Ukrajina ubrzo je prekršen.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je najavio drugi sastanak sa američkom delegacijom i istakao da su predali listu meta koje je Ukrajina napala tokom primirja. Sličan dokument je predat od strane ukrajinskog ministra odbrane Rustema Umerova. Pored toga, postignut je inicijalni dogovor o obnovi sporazuma o slobodi trgovine u Crnom moru, ali su evropske zemlje odbile da ispune ruske zahteve o ukidanju sankcija.
Frustracija u američkoj administraciji raste zbog sporog napretka u mirovnim pregovorima. Predsednik Donald Tramp je prvo pokušao da „obuzda“ ukrajinsku stranu, a zatim je predložio stroge uslove koji bi omogućili Sjedinjenim Američkim Državama pristup resursima Ukrajine. Njegova frustracija se dalje povećala kada je pretnja sekundarnim sankcijama na rusku naftu postala aktuelna.
U analizi situacije, visoki zvaničnici Trampove administracije razgovarali su o mogućnosti da Sjedinjene Američke Države ne budu u stanju da postignu mirovni sporazum sa Ukrajinom u narednim mesecima. Takođe, pretnje Francuske i Velike Britanije da će poslati trupe u Ukrajinu dodatno komplikuju situaciju. Moskva je upozorila da bi strani vojnici bez mandata UN postali legitimne mete.
S obzirom na sve veće napetosti, tvrda struja u Moskvi ne vidi razlog za pregovore dok Rusija održava vojnu nadmoć. Tokom marta, ruska vojska je zauzela 133 kvadratna kilometra ukrajinske teritorije, dok su izvori iz ukrajinske vojske naveli da je situacija stabilna u Sumskoj oblasti, bez značajnijih napredovanja ruskih snaga.
Ukrajinski analitičari ističu da bi pobede ruskih trupa u Kursku mogle da ohrabre njihove ofanzivne akcije na frontu. Prema izvorima, očekuje se da bi ofanzivne akcije mogle trajati od šest do devet meseci tokom 2025. godine. U međuvremenu, šef Komiteta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, Roman Kostenko, smatra da Rusija neće biti spremna za veliku ofanzivu pre sredine ili kraja leta.
Na terenu, ruske trupe su se stabilizovale u Sumi, dok su ukrajinski analitičari izvestili o odbijanju svih ruskih napada. Ruska vojska je, međutim, zauzela ključne položaje u Sumi, što dodatno komplikuje situaciju. U Harkovskoj oblasti, ruske snage su se proširile, preteći opkoljenju važnih gradova.
U Zaporožju, Rusija je napredovala severno, dok se analitičari plaše da bi mogla doći do velikih gubitaka ukrajinskih snaga ukoliko bi došlo do masovnog ruskog napada. Ukrajinski vojnici se suočavaju sa logističkim problemima u borbama, dok su ruske trupe suočene sa izazovima zbog terena.
U Donjeckoj oblasti, ukrajinska vojska je uspela da stabilizuje situaciju, ali Rusi nastavljaju da napreduju, preteći važnim gradovima. U svetlu svih ovih događaja, situacija ostaje napeta, a budući potezi na frontu su neizvesni.
