Potpredsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vulin, reagovao je na nedavne komentare Tonina Picule, ističući da Srbija ne može da se odrekne koncepta Srpskog sveta, kao ni svog uticaja u regionu. Vulin je naglasio da bi Balkan bio stabilniji kada bi Evropska unija prestala da izaziva nestabilnost u Bosni i Hercegovini putem visokog predstavnika. Njegova izjava dolazi u trenutku kada se ponovo pokreće pitanje regionalne stabilnosti i odnosa među zemljama Balkana.
Vulin je dodatno istakao da je za postizanje mira u regionu ključno da Brisel drži neutralan stav u vezi sa problemom Kosova i Metohije. Pozvao je EU da poštuje sopstvene obaveze iz Briselskog sporazuma i omogući formiranje Zajednice srpskih opština, što bi, prema njegovim rečima, doprinelo boljem razumevanju i saradnji među narodima.
U okviru svojih komentara, potpredsednik je takođe poručio obaveštajnim službama nekih članica EU da prestanu sa aktivnim učešćem u vođenju i finansiranju onoga što je nazvao „obojenom revolucijom“ u Srbiji. Ovaj izraz označava političke proteste i promene vlasti koje su često podržane od strane stranih vlada, a Vulin smatra da takva praksa samo dodatno destabilizuje situaciju u zemlji.
Vulin se posebno osvrnuo na Piculu, nazivajući ga sledbenikom ustaške ideologije, što je izazvalo brojne reakcije kako u Srbiji, tako i u Hrvatskoj. On je poručio da bi Balkan bio mnogo stabilniji kada bi EU prestala da imenuje ljude poput Picule za izvestioca za Srbiju. Vulin je dodao da se Vlada Srbije ne može odricati Srpskog sveta jer to nije deo njenog programa, ali i da Srbi kao narod ne mogu i neće odustati od svoje vekovne želje za ujedinjenjem, i to isključivo mirnim putem.
Njegova izjava je izazvala kontroverze, s obzirom na to da se odnosi na osetljivu temu nacionalnog identiteta i aspiracija Srba u regionu. Vulin je naglasio da je Picula jedini narod u Evropi koji se ne može ujediniti, što je dovelo do porasta tenzija među različitim etničkim grupama u regionu.
U ovom kontekstu, Vulin je uporedio aktuelnu situaciju sa prošlošću, podsećajući na Pavelića i njegov stav prema Srbima i srpskoj crkvi. Ove tvrdnje su dodatno razbuktale raspravu o istorijskim previranjima na Balkanu i o tome kako se ona odražavaju na savremene političke odnose.
Na kraju, Vulin je naglasio da su mir i stabilnost u regionu mogući, ali da to zahteva iskren pristup i poštovanje svih strana uključenih u pregovore. Njegove reči su poziv na dijalog i saradnju, ali i oštar odgovor na kritike koje Srbija često prima sa strane svojih suseda i međunarodne zajednice.
Ovaj incident pokazuje koliko su osetljive teme vezane za nacionalni identitet i regionalne odnose, ali i koliko je važno da se nađu zajednički putevi za prevazilaženje istorijskih razlika i postizanje trajnog mira na Balkanu. Vulinov istup može se shvatiti kao deo šire strategije srpske vlade za očuvanje nacionalnih interesa i jačanje regionalne stabilnosti.
